Šta nas čeka na moru i na drumu: Da li ćemo robu dobijati i slati preko Bara ili Drača
Kako ćemo dobijati robu koja nam stiže morem i kopnom, i kako ćemo je mi slati, razgovarano je danas u Beogradu na konferenciji kojoj su prisustvovali logistički stručnjaci iz regiona
Transport i logistika kakve smo poznavali do početka veka odlaze u istoriju i sada se već i brodarske kompanije, kao osovina i konstanta globalnog transporta vekovima, menjaju i prilaze klijentima, istaknuto je danas na skupu logističara, špeditera i njihovih mušterija „Nelt Customer Day“ u Beogradu.
Stevica Čarapić, regionalni direktor u brodarskoj kompaniji MSC (Mediterranean Shipping Company), u okviru panel diskusije „Transformacija brodarske industrije u lancu snabdevanja“, naglasio je da su digitalizacija, zelena agenda i kompletna usluga brodara tri ključne tačke razvoja transporta i da se može zaboraviti kao prevaziđena samo vožnja robe „od luke do luke“.
Erih Košuta, osnivač i predsednik „Dragon Maritime grupe“ je još konkretniji i kaže da su brodari, kroz partnerstva, krenuli u lance snabdevanja, u železnicu, terminale za drumski saobraćaj…
– Niko ne može da predvidi da li će se, ili kada, dogoditi neki slučaj kao što je kovid, nasukavanje „Evergrina", napadi Huta… Brodari zato nastoje da integrišu svoju ponudu kroz partnere iz kopnene logistike i železnica tu svakako ima prednost, a posebno treba imati u vidu i promene trenda proizvodnje u svetu. Niršoring (proizvodnja nedaleko od tržišta) daje veliku priliku Srbiji zbog njenih bliskih odnosa sa regionom, EU, Kinom ili Turskom – ističe Košuta.
Pročitajte još:
Cene gore-dole i do tri puta
Predvideti troškove transporta godinu dana unapred, kako se već prave finansijski planovi, u današnje vreme već postaje gotovo nemoguće. Samo u poslednje četiri godine fluktuacije su bile ogromne, a to se najbolje vidi na brodskom prevozu.
Zbog vanrednih događaja (pandemija kovida, brod „Evergrin", Bliski Istok), ali i onih redovnih kao što su ograničenje brodskih i kontejnerskih kapaciteta, cena po velikom kontejneru je u decembru 2020. godine narasla sa 1.500 –2.500 dolara na 4.000-8.000 dolara,. pa i čak 10.000 dolara na pojedinim rutama iz Azije za Evropu.
Prošle godine pad cene zakupa je bio dramatičan, čak 60 odsto od najviših ranijih cena, zbog viška kapaciteta a manjka potražnje za robom. Međutim, već u martu cena je bila preko 3.160 dolara u proseku, a ove godine su je novi propisi, geopolitičke tenzije i promena ruta zbog suše u Panamskom kanalu pogurali na globalni prosek od gotovo 4.800 dolara.
Zbog toga je partnerski odnos između logističara, transportera, ali i klijenta koji na veliki kupuju ili prodaju robu, veoma bitan.
– Ne treba svaštariti i imati 100 partnera, i menjati ih svakom prvom prilikom zbog malo veće zarade, nego se fokusirati na nekoliko kvalitetnih i sa njima izgraditi transparentan odnos. Biće još kriza i teških vremena i tada to može biti presudno – savetuje Ivić Vodopija, generalni direktor „Maerska“ za istočnu Evropu.
Srbija ide na Jadran, samo je pitanje kuda će
Za privredu Srbije koja ima razmenu sa svetom trenutno je veoma bitna luka Rijeka, a manje Kopar kao najznačajnija luka na Jadranu. Međutim, veliko interesovanje vlada i za potencijalno mnogo bolja rešenja kao što su Luka Bar ili ona u Draču. No, tu je prepreka i dalje loša železnička pruga iz Srbije za Crnu Goru, dok se drumska mreža ubrzano gradi.
– Luka Bar je trenutno, kako se kaže, „žali bože“. Ima ozbiljan terminal i infrastrukturu, ali tu treba menjati poslovnu klima da bi i prevoznici došli i odradili svoj deo posla na modernizaciji. Ovako, već se neki prevoznici rasutog tereta iz Srbije odlučuju da idu u Drač, gde postoji ozbiljna ekonomska podrška države i gde se gradi nova teretna luka. Svako ko je bio u Tirani i video šta je tamo sve napravljeno zna da je i pred Dračem lepa budućnost – napominje Košuta.
Promo: Nelt
Slučaj Lidl, ili kada potcenite konkurenciju
Da promena, i to velikih, ima i u savremenoj kopnenoj, tačnije drumskoj logistici, ukazao je u drugom delu događaja Lukaš Musijalski, partner u kompaniji "Chaingers".
U Dobanovcima i novo skladište Nelta
„Nelt grupa“ je na događaju najavila izgradnju novog skladišta u Dobanovcima, u okviru najvećeg investicionog ciklusa u istoriji kompanije u naredne tri-četiri godine.
– Plan je da izgradimo jedan od tehnološki najnaprednijih sistema skladištenja u regionu, kako bismo pružili bržu, efikasniju i kvalitetniju uslugu našim klijentima u odnosu na druge distributere. Cilj nam je unapređenje logističkih kapaciteta, sa posebnim fokusom na automatizaciju i optimizaciju logističke mreže i naših operacija. Distribucija jeste i ostaće srce poslovanja „Nelta". Ali izvrsnost u pružanju logističkih usluga i poznavanje, kao i vođenje brendova su dve naše velike, konkurentske prednosti – rekao je Darko Lukić, generalni direktor „Nelt grupe“.
Musijalski je na primeru Poljske pokazao na koje se načine kompanije mogu, odnosno moraju prilagoditi promenama na tržištu.
– Evropsko tržište logističkih nekretnina je u stalnoj ekspanziji i godinama beleži značajan rast potražnje za skladišnim i logističkim prostorom. Kako bi odgovorile zahtevima, kompanije iz industrije moraju imati odgovor na potrebe tržišta i klijenata i ići u korak sa trendovima gradeći efikasne i automatizovane skladišne prostore. "Neltova" investicija u novu logističku infrastrukturu je primer kako se na rastuće zahteve tržišta reaguje – naveo je Musijalski.
Međutim, nije jednostavno odrediti gde postaviti logistički ili distributivni centar, koliko treba da bude velik i kako da efikasno i ekonomično pokrije potrebe klijenata. Da stvar bude još teža, za rešavanje tako komplikovanog zadatka samo za jedan centar treba vam tri godine. A često toliko vremena nemate, pogotovo ako potcenite konkurenciju.
– To se u maloprodaji desilo u Poljskoj kada se pojavio „Lidl“. Mislili su da njegovih dvestotinak prodavnica ništa neće promeniti na tako velikom tržištu. I debelo su se prevarili, jer „Lidlove“ privatne marke su dovele do krvavog rata cena i mnogi su propali – kaže Musijalski iz prve ruke, jer njegova firma je bila savetnik konkurenciji, velikoj logističkoj i maloprodajnoj firmi „Eurocash“.
Ta firma je morala da reaguje reorganizacijom transporta brzo, jer je propustila dve godine pogrešno procenivši značaj dolaska „Lidla“. Ali samo za izradu tog plana brze reakcije je bilo potrebno šest meseci rada, obrada velikog broja podataka, remapiranje tržišta i preseljenje ili ukidanje nekih logističkih centara u mreži…
– Konsolidacija distributivne mreže može vam doneti uštedu koja se u novcu izražava sa osam brojki, ali tpotrebne su vam godine da to sprovedete i zbog toga ne gubite vreme ni u pasivnosti ali ni u preteranoj analizi koja može doneti paralizu – zaključuje Lukaš Musijalski.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari