Potrošači su počeli da se opuštaju, kako će to trgovci naplatiti

U Srbiji dolazi do blagog opuštanja kupaca, i oni troše sa manje ustezanja, čak nego i u platežnijoj EU. Na trgovcima je da to pametno iskoriste, a putevi su bolja opšta promocija i personalizovanija ponuda, istaknuto je na danas održanom 11. FMCG samitu u Beogradu.

– U Srbiji se vidi da imate povećan kupaca koji su rekli da će kupiti i nešto što vole, da sebe časte, a ne samo ono što svakodnevno moraju. Kvalitet se ponovo vraća u fokus, nije doduše ni izlazio mnogo, ali definitivno postoji određeni broj kupaca kod kojih je kvalitet važniji u odnosu na cenu – ističe Predrag Ćirović iz GfK, najveće agencije za marketinške analize iz Nemačke.

Da je pred potrošačima dug put oporavka ali da se na njemu već nalaze, slaže se i Ljubica Šijaković iz Nilsen IQ, globalnog istraživača tržišta sa sedištem u Čikagu, SAD.

– Jeste da ono što je moglo da se kupi za 100 dolara sada može tek za 125 ali, ali evidentno je da se potrošači opuštaju. Ova 2024. je konačno godina stabilizacije i oporavka i to možemo videti kroz povećanu konzumaciju kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou. Već sada 69% anketiranih potrošača kaže da kupuje i van spiska koji kod kuće napravi pred odlazak u prodavnicu – napominje Šijaković.

Ono što je zanimljivo je da se srpski kupci mnogo brže „otvaraju“ nego što je to slučaj u dobrom delu Evrope, u zemljama koje su više platežne moći.

– Moje tumačenje je da da smo mi ovde navikli na krize, i da čim ona popusti brzo reagujemo na nove okolnosti – kaže Ćirović.

Bolje promocije, personalizovanija ponuda

Kako da sada trgovci u maloprodaji iskoriste ovaj preokret u sentimentu kupaca nije velika filozofija ali zahteva ozbiljan prilaz i prilagođavanje, istakli su eksperti za marketing.

Promocije, akcije i sniženja, evidentno, ostaju bitne, tu su trgovačke robne marke („privatne robne marke“ – engl. skraćeno PL) ali i internacionalni brendovi koji se ponovo vraćaju “u igru“.

– Diskonteri u ponudu sve više uvode brendove tamo gde ne mogu da pokriju ponudu na pravi način, videli smo to u Lidlu (jedini pravi diskonter u Srbiji), ali i klasični trgovački lanci uvode svoje PL-ove.

Kriza jeste pogurala PL-ove, sa njenim odlaskom se vraćaju brendovi ali ot ne znači da će PL-ovi da se vrate na pretkrizni nivo – ukazuje ekspert GfK.

A koliko su trgovačke marke postale bitne u ponudi i prodaji, i da to više nije „sumnjiva“ ili „jeftina“ roba, najbolje pokazuje podatak o penetraciji, da je čak 98% kupaca u poslednjih godinu dana kupilo neki proizvod samih trgovaca.

Takođe, nemalih 38% pojedinačnih kupovina sadrži neki PL proizvod a iako je udeo PL-ova u ukupnoj prodaji kod nas samo 13%, u nekim kategorijama je velik, kao kod papirnih proizvoda (40%), svežoj hrani (29%) ili smrznutoj hrani (24). Rast prodaje kroz PL-ove kod mlečnih proizvoda je 70%.

– Brendovi se u krizi nisu mnogo oglašavali jer je generalno pala potrošnja i videle su se posledice toga što je popustila veza sa kupcima, ili se nije investiralo u inovacije – naglašava Ćirović.

Dakle, kupcima u Srbiji mogu da očekuju mnogo češće promocije, više akcija a eventualno i veće popuste. Promocije će obuhvatati i one proizvode koji nisu u delu liste „obavezna kupovina“, jer se taj segment kod kupaca sada širi.

Profimedia

 

– U Srbiji su promocije ključne i više se proizvoda tako proda čak i u odnosu na region. Sada 38% prodaje ide zahvaljujući promocijama i to je rast od 3,4 procentna poena godišnje. To je pogotovo vidljivo, recimo, kod smrznute hrane ali i kod papirnih proizvoda (toalet papir, ubrusi…) koji u regularnoj prodaji čak ima i pad – napominje Šijaković.

Osim proširenja promocije bitna je i njena dubina, koja se izražava i u veličini popusta koji se daje. Iako Srbija nije Poljska, gde su popusti zahvatili preko 66% kategorija proizvoda, ipak je dobra sa svojih 42%.

Tu je i jedno upozorenje iz Nilsena za proizvođače više nego za trgovce.

– Potrošači su manje spremni da menjaju prodavnicu nego da promene marku proizvoda koji kupuju, ako mogu da prođu jeftinije – kaže Šijaković.

Druga stvar na koju se inače kupci u Srbiji sve više navikavaju, sada će dobiti novi zamah. Reč je o personalizaciji ponude, jer su se trgovačke aplikacije za mobilne telefone i generalno za onlajn prodaju proširile tržištem. A tamo gde su izvori podataka, caruju ritejleri, odnosno trgovci u maloprodaji.

– Ritejl ima podatke gde živi kupac, šta kupuje, šta voli, šta bi želeo da ima… a sada imamo i kanale kroz koje može da mu se direktno ponudi po njemu krojena ponuda od aplikacija i lojalti programa, preko onlajn ponude do ličnih imejlova. Personalizacijom se prodaja povećava za 3% do 5% a eksternom monetizacijom još 1% do 2% – istakla je Marijana Agić-Molnar iz Direkt Media Solutions.

Ona ističe da se obim tih podataka o pojedinačnom kupcu još uvećati jer dolazi do udruživanja platformi, tako da se neki ritejler robe široke potrošnje u tome može povezati sa, na primer, Netfliksom.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi