Sve manje dozvola za Ruse, Kineze i Turke, faliće nam 100.000 radnika

Prošlo godine radnici iz Turske su doprineli skoku broja izdatih radnih dozvola za strance, ali ove godine njihov broj se znatno smanjio a na treće mesto po poreklu radnika vratila se Indija, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ove godine broj podnetih zahteva za stranim radnicima je rekordan, prema pisanju medija koje prenosi Nova ekonomija prelazi 67.000, ali broj izdatih dozvola do sredine oktobra nije ni blizu broju od prošle godine.

Do sredine meseca nadležne filijale Nacionalne službe za zapošljavanje izdale su u ovoj godini 16.591 dozvola, dok je u celoj 2023. izdato više od 52.000.

Iako Rusi i Kinezi i dalje prednjače po broju dozvola, prvih je došlo 6.615 a drugih  3.579, na treće mesto po broju radnika vratili su se Indijci. Njih je dodatno došlo 1.526.

Iz nekog razloga NZS „nema mogućnost“ da da informaciju u kojim sektorima se radnici iz inostranstva najviše zapošljavaju, mada bi to trebalo da bude jasno iz zahteva za dozvolu, po proceduri koja je regulisana Zakonom o zapošljavanju stranaca i Pravilnikom o dozvolama za rad.

Tim pre što postoj takozvani „test tržišta rada“, što podrazumeva da NSZ utvrđuje da li se u evidenciji već nalaze domaći nezaposleni koja odgovaraju zahtevu poslodavca za konkretno radno mesto.

Statistika sa rupama

Mada zvanični podaci pokazuju smanjenje broja novopridošlih radnika iz inostranstva, praksa pokazuje da postoji i dobar deo onih koji preko granice stižu “na crno“. Inspektori za rad su u periodu januar–septembar 2024. godine zatekli na radu ukupno 6.696 stranih državljana, od kojih su 242 bila na radu „na crno“, bez zaključenog ugovora o radu, odnosno bez podnete prijave na obavezno socijalno osiguranje, kažu iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Od njih je daleko najviše bilo državljana Turske – 151.

Prethodne godine, inspektori su na radu zatekli 7.781 stranih državljana, od kojih je 450 bilo neprijavljeno (5,8%), a 2022. godine zatekli su 5.767 stranaca od čega je 327 bilo „na crno“ (5,6%). U sve tri godine, najviše je neprijavljenih radnika dolazilo je iz Turske.

Profimedia

 

– Čini se da su jedini strani radnici koji dolaze u Srbiju oni koje poslodavci „ulove“ u dalekim zemljama i koji ne dolaze da ostanu. Oni čak ni ne rade za niže plate nego domaći, već se suočavamo sa „dampingom“ radnom vremena. Umesto da rade pet dana po osam sati, oni rade šest do sedam dana i po 10 do 12 sati dnevno, pa poslodavci kažu da su produktivniji. Nisu oni produktivniji nego im se krše radna prava, a i neće ostati ovde nego će se ili vratiti u svoje domovine ili će, ukoliko su obrazovaniji ili snalažljiviji, otići dalje –  rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović.

Srbija gubi radnu snagu

Istovremeno, nastavljen je odliv srpske radne snage. U inostranstvu je radilo/boravilo 313.411 državljana Srbije po popisu iz 2011. godine (najčešće destinacije Austrija, Nemačka, Švajcarska, Francuska, SAD, Švedska) a na osnovu preliminarnih podataka popisa iz 2022. godine, zvaničnici RZS su dali procenu da je godišnje iz Srbije neto emigriralo između 25.000 i 27.000 ljudi u periodu od 2011. do 2022. godine.

Sada su najčešće destinacije emigriranja Austrija (22,5%) i Nemačka (17,9%), kaže analiza Instituta za inovacije i razvoj (IRI).

Slične destinacije imaju i drugi emigranti iz regiona, ša je zbog toga i problematično pitanje stvaranje zajedničkog tržišta rada u zemljama Zapadnog Balkana.

U analizi Instituta za inovacije i razvoj (IRI), predstavljenoj na konferenciji „Kako do povećanja mobilnosti radne snage na Zapadnom Balkanu“, upozorava se na procene da će Srbiji u narednoj deceniji nedostajati 80.000 do 100.000 radnika. A za tu radnu snagu mora da se bori sa daleko razvijenijim i platežnijim državama EU, piše Biznis.rs.

Iako je Open Balkan promovisan i kao otvorene tržište rada, januara do jula ove godine izdate 14.693 jedinstvene dozvole za rad strancima, samo su 243 izdate državljanima zemalja našeg regiona predočila je istraživačica IRI Milica Anđelković Đoković.

– Kratkoročne mere su kreiranje regionalnog tržišta Zapadnog Balkana, ali i to ima svoje limite, pošto radnici nedostaju svim ekonomijama regiona i nije nikome cilj da „povuče“ radnike iz druge zemlje u svoju i tako im smanje mogućnost za rast i razvoj. Rešenje je privući povratnike, one koji su se školovali ili već započeli karijere u inostranstvu da se vrate i da im se pruži mogućnost ne samo da rade i zarade već i da se dalje razvijaju, u zdravom i ekološki prihvatljivom okruženju – kaže Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize Privredne Komore Srbije.

Neki od razloga su potpuno pragmatični, dodao je direktor IRI, Nenad Jevtović.

– Ako vi satima putujete između Skoplja i Niša, ili iz Beograda do Tirane možete efikasno doći samo avionom, onda ne možete očekivati veliku mobilnost radne snage – zaključio je upozorio je Jevtović.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi