Prodavac startapa je ozbiljno zanimanje, i nema ga u Srbiji

„Ideje su jeftine, svako ih ima“, podsetili su ovog meseca investitori i iskusni osnivači startapa na SPLET Tech konferenciji u Beogradu, ukazujući na ozbiljan nedostatak domaćih potencijalnih preduzetnika u objektivnom sagledavanju biznis plana, a danas su iz Inicijative „Digitalna Srbija“ (DSI) ukazali i na drugu rak-ranu domaće startap scene – nedostatak „trgovaca“.

Ova dva problematična slučaja povezana su istim akterima, a to su obično preduzetni „inženjeri s idejom“, kojima je fokus usmeren na njeno ostvarenje, bilo da se radi o kodiranju nekog aplikativnog softvera ili fizičkog hajtek proizvoda. Da li ta ideja (nekom drugom) nešto zaista i vredi, trebalo bi da zna „trgovac“, odnosno onaj u startap timu koji je zadužen za prodaju proizvoda nekom klijentu ili na otvorenom tržištu, a takvi u Srbiji kao da su „zadnja rupa na svirali“.

– U godišnjem Startap skeneru, koji smo radili poslednje četiri godine, evidentno je pomeranje shvatanja startapa da moraju da imaju onog ko poznaje tržište za njihov proizvod i ume da ga proda, i sada se 50 odsto startapa izjašnjava da planira za zaposli nekoga u prodaji. To je i dalje malo, ali rast je veliki u odnosu na ranije. Međutim, od onih koji su tu nameru izrazili u prethodnim godinama, samo desetak posto je to i uradilo. Razlog je jednostavan, takvih stručnjaka na tržištu kod nas nema – ukazao je Tadej Kurepa, programski direktor projekta „Preduzmi ideju u okviru DSI“, na prezentaciji novog vodiča „Saradnja korporacija i startapa“, koji je danas lansirao ICT Hub.

Rešiti taj problem neće biti ni brzo ni lako, a bez njega ne samo da će startapi proći mukotrpniji put do uspeha, već mnogi od njih neće ni uspeti, iako možda imaju ideju koja bi mogla dobro da prođe na tržištu.

– Prvo, moramo da promenimo formalno obrazovanje i da na, recimo, Ekonomskom fakultetu prave i takve kadrove. Ali ne da tamo neko uči kako se dva meseca pravi biznis plan za investitora od 50 strana, već kako da popuni skorbord od devet polja. Treba učiti od Rusa i Ukrajinaca, IT stručnjaka koji su došli ovde kod nas i koji za dve nedelje naprave prototip softvera, sajt, testiraju i donesu odluku da li je ideja ostvariva i isplativa ili ne. Uz to, treba imati u vidu da prodaja tehnološkog proizvoda nije isto kao i prodaja nekog drugog – kaže za 24sedam Kurepa.

24sedam/G.M.Š.

 

Ali to nije sve, jer formalno školovanje, ma kako efikasno bilo, ne može brzo da „izbaci“ na tržište dovoljan broj „prodavaca startapa“ koliko je potrebno srpskom startap sistemu.

– Nije dovoljno da čovek zadužen za prodaju bude četvrti ili peti zaposlen u startapu. Sam osnivač startapa mora da bude prvi trgovac u timu, jer on mora na prvom mestu da ubedi još nekog da uđe u tim i žrtvuje se za neku (ludu) ideju, potom da ubedi investitore da ulože u razvoj tog startapa, a na kraju, eventualno, i da proda ceo biznis. Tome moramo da, u startap zajednici i na kursevima, učimo sve one koji žele ovime da se bave – naglašava Kurepa.

Ovo bi mogao biti brži način da se „proseju“ startapi i u Srbiji, ali najbrže rešenje je ipak ono koje dolazi sa strane. Treba takve „prodavce“ uzeti iz samog biznisa, nekog ko poznaje obe stane medalje. To možda ne zvuči najrealnije za srpske platežne uslove, ali Kurepa se sa tim ne slaže.

– Treba stvoriti uslove i promovisati taj u svetu uobičajen način da se pojačaju ili čak osnuju startapi. Biznismeni i stručnjaci napuštaju dobro plaćene poslove u korporacijama želeći da rade nešto novo, ili povedeni ostvarenjem neke ideje koja ih je inspirisala tako osnuju svoj startap ili se pridruže nekom. Što se novca tiče, startap može da obeća deo vlasništva, pa ako se ima vere… – zaključuje Tadej Kurepa iz „Preduzmi ideju“.

BONUS IDEJA

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi