Reciklaža asfalta odličan potez, ali kod građevinskog otpada problem je u nečem drugom

U Srbiji se više neće bacati asfalt, odnosno bitumen iz asfalta koji je pri obnavljanju skinut sa ulica i puteva. Na osnovu Uredbe o upotrebi struganog asfalta prilikom rekonstrukcije i rehabilitacije javnog puta, koja je doneta na današnjoj sednici Vlade Srbije, taj asfalt je prepoznat kao upotrebljiv materijal pogodan za ponovnu upotrebu u vrućem i hladnom postupku.

To da stari bitumen ne predstavlja više otpad već resurs koji može ponovo da ide u proizvodnju, a time i da se, kako je istaknuto iz Vlade, doprinese održivosti ekonomije, očuvanju prirodnih resursa, razvoju investicionog potencijala i razvoju tržišta sekundarnih sirovina, toplo pozdravljaju iz Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu (Serbian demolition association - DSA), koja okuplja stručnjake sa praktičnim iskustvom u cirkularnoj ekonomiji.

– To je dobra vest, i ta praksa je već dugo prisutna u Evropi i razvijem zemljama. Taj asfalt, odnosno bitumen, nikada nije ni trebalo da bude vođen kao otpad, već da odmah, uz neophodan proces prerade, bude primenjivan nazad na put. Kamo lepe sreće da sav otpad od rušenja i građenja ima takav status. Šteta je što je odluka donesena samo za nešto što „kači“ samo putare – kaže za 24sedam Dejan Bojović, predsednik DSA.

A takvih materijala ima mnogo - od onih kojima se priroda zatrpava divljim deponijama do onih koji i formalno spadaju u opasne materijale, i oni su jedno od gorućih pitanja srpske ekologije, ali i ekonomije.

Pre svega, tu je beton koji se i dalje odlaže kao otpad, iako bi dobrim delom mogao da se koristi kao sirovina za cementnu industriju, i tako vrati u građevinarstvo. I u tom pogledu ima nekih događanja i zvaničnih incijativa koje bi, načelno, mogle da se pohvale.

Fabrike za otpad koje to nisu

Jedna od njih je najava da će se parama Evropske unije graditi pet fabrika za preradu onoga što ostane posle rušenja. Ona bi trebalo da budu izgrađena do 2027. godine u pirotskom i sremsko-mačvanskom regionu, Subotici, Užicu i Valjevu, kao deo plana da se 2030. godine u Srbiji reciklira 40% građevinskog otpada.

– Srbija će u naredne dve i po godine dobiti jedan uređeni sistem upravljanja građevinskim otpadom i njegovog tretiranja. Vrednost ovog projekata je 7,5 miliona eva, od čega se 5,5 miliona evra finansira sredstvima Evropske unije – rekla je ovih dana Mira Radenović Bojić, državna sekretarka Ministarstva za evropske integracije, u razgovoru za Blumberg Adriju (BBA).

– Lepo je što EU hoće da da pare i što postoji neki projekat za reciklažu i cirkularno građevinarstvo, ali to nisu, bar kako je planirano, prave fabrike za tretman građevinskog otpada, već više stacionarne drobilice. A ni lokacije nisu dobre, jer ne može se praviti takva „fabrika“ na regionalnoj deponiji komunalnog otpada samo zato što nam je tako zgodnije. Niko neće voziti taj materijal 50 kilometara i opet ćemo imati divlje deponije šuta. Trebalo je malo se konsultovati sa strukom, a ona kaže da je kod reciklaže bitna „lokacija, lokacija i samo lokacija“; kao i da sve počinje na samom gradilištu. Dok ne budemo morali da razdvajamo građevinske materijale odmah po samom rušenju, nema ni reciklaže ni cirkularne ekonomije – zaključuje Dejan Bojović.

Građevinski otpad u Srbiji čini više od 75% ukupnog otpada, a prema procenama Srpske asocijacije za rušenje, godišnje se stvori oko 100 miliona tona građevinskog otpada.

Kao što je rečeno, plan je da Srbija do 2030. reciklira 40% građevinskog otpada, a već danas u nekim zemljama Evrope, poput Holandije i Danske, reciklira se čak 90% ukupne količine građevinskog otpada.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi