Od Londona do Njujorka za sat vremena? Transatlantski tunel ponovo u centru pažnje

U poslednjim nedeljama, globalna javnost svedočila je sve većem broju infrastrukturnih projekata koji obećavaju da će redefinisati transportne mreže i povezati svet na način koji je do sada delovao kao naučna fantastika.

Među najambicioznijim idejama koje su ponovo dospele u centar pažnje jeste transatlantski tunel, projekat vredan 20 biliona dolara, koji bi teoretski mogao da poveže London i Njujork za samo sat vremena uz pomoć tehnologije vakumskih cevi.

Evropa prednjači u realizaciji

TANJUG/ MGSI/ PREDRAG MITIĆ

Dok transatlantski tunel ostaje vizija, nekoliko evropskih projekata prelazi iz faze planiranja u stvarnost. Norveška je nedavno započela radove na tunelu Rogfast, koji će postati najduži i najdublji podvodni saobraćajni tunel na svetu. Ovaj ambiciozni poduhvat naglašava liderstvo severnih zemalja u inženjerskim inovacijama.

U međuvremenu, između Danske i Nemačke gradi se Fehmarnbelt tunel, koji će, po završetku 2029. godine, nositi titulu najdužeg saobraćajnog i železničkog tunela na svetu. Ovaj projekat ima za cilj ne samo da olakša transport, već i da poboljša ekonomsku povezanost dve zemlje.

Na jugu Evrope, Grčka i Turska razmatraju mogućnost izgradnje mosta koji bi povezao ove dve zemlje. Iako su planovi još uvek u ranoj fazi, ukoliko budu realizovani, most bi značajno olakšao protok robe i ljudi između Evrope i Azije.

Velika Britanija u centru kontroverzi

Na zapadnom kraju Evrope, Velika Britanija radi na svom visokoprofilnom železničkom projektu HS2 (High Speed 2). Sa troškovima od neverovatnih 416 miliona dolara po milji, ovo je jedan od najskupljih infrastrukturnih projekata na svetu. Ipak, projekat je pod sve većim pritiskom kritičara koji ga smatraju besmislenim zbog ogromnih troškova i kašnjenja.

Pored HS2, Velika Britanija je prethodno razmatrala izgradnju mosta koji bi povezao Britaniju i Irsku. Most, dugačak 12 milja, naišao je na značajne tehničke izazove, uključujući dubinu vode koja je dovoljna da potopi Ajfelovu kulu, kao i prisustvo radioaktivnog otpada i neeksplodirane municije iz prošlih sukoba. Ovi faktori doveli su do odustajanja od projekta.

Iako neki projekti ostaju u fazi spekulacija, globalna trka u izgradnji ambicioznih infrastrukturnih projekata ne pokazuje znake usporavanja. Bilo da se radi o podvodnim tunelima, visokobrzinskim železnicama ili futurističkim tehnologijama poput vakumskih cevi, svet ulazi u eru gde granice između naučne fantastike i stvarnosti postaju sve tanje.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi