I pored problema, Nemci ostali partner br. 1: Sve veći izvoz u Kinu, sve manji u Rusiju
Srbija je prošle godine najviše izvozila električnu opremu, u Nemačku, koja je i dalje glavni trgovinski partner Srbije
Kriza u evropskoj auto-industriji, koja drži najveći deo srpske privrede i izvoza, oseća se i po eksportu u EU, ali, srećom, Srbija je otvorila i druga tržišta – pre svega Kinu i Tursku.
Da nije bilo Kine i Turske, srpski izvoz bi u 2024. godini pao za dva procentna poena, tj. bio bi niži za 981 milion evra, kaže Blumberg Srbije.
Nemačka je, i pored svih problema, i dalje najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, ali sve više raste izvoz u Kinu i Tursku, dok se robna razmena sa Rusijom smanjuje. Srbija je tako za 11 meseci 2024. godine (za koliko postoje zvanični podaci) povećala izvoz robe u Kinu za 52,3% ili 559 miliona evra, a u Tursku za čak 84,6% ili 422 miliona evra.
S druge strane, od januara do novembra prošle godine osetno je smanjena vrednost ukupne robne razmene sa Ruskom Federacijom - za 514 miliona evra.
Pročitajte još:
Ove podatke objavili su autori Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) u najnovijem januarskom izdanju časopisa.
– Srbija je tokom 2024. na tržištu Kine i Turske pronašla alternativu za prigušenu tražnju iz EU. Da se to nije desilo, u periodu od januara do novembra ne bismo imali rast robnog izvoza od +1,7%o, već pad od 2%, odnosno robni izvoz Srbije bio bi niži za 981 milion evra – ističu autori MAT-a.
Sektor koji ima najveće učešće u ukupnom robnom izvozu Srbije – 87,2%, prerađivačka industrija, ostvarila je kumulativni rast izvoza od 2,9% za 11 meseci 2024. u odnosu na isti period 2023.
Za to su najviše zaslužne, kako navodi MAT, kompanije iz oblasti proizvodnje osnovnih metala koje su generisale 698 miliona evra prirasta izvoza.
Fabrike naručile 5% manje
Nove fabričke porudžbine u Nemačkoj su, prema preliminarnim procenama, u novembru mesečno pale za 5,4%, objavio je danas nemački Savezni zavod za statistiku (Destatis).
Porudžbine za avione, brodove i vozove su mesečno pale čak za 58,4%, što je znatno uticalo na celokupan rezultat. Narudžbine farmaceutskih proizvoda su pale za 7,2%, a osnovnih metala za 1,2%.
Nasuprot tome, porudžbine u hemijskoj industriji su porasle za 1,7%, kao i narudžbine mašina - za 1,2%.
Nemačke domaće porudžbine su porasle za 3,8% u odnosu na oktobar, dok su narudžbine iz inostranstva pale za čak 10,8%, pres svega zbog pada narudžbina iz država van evrozone za 14,8%.
Prirast izvoza vredniji od sto miliona evra ostvarile su još dve oblasti prerađivačkog sektora: proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava, 229,3 miliona evra i proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, 139,8 miliona evra.
Takođe, vredan pomena je i prirast izvoznih prihoda iz oblasti proizvodnje metalnih proizvoda, osim mašina - 94,5 miliona evra i proizvodnje prehrambenih proizvoda - 88 miliona evra.
Nemci "drže" četiri petine sektora izvoza
Kada se posmatra apsolutna vrednost izvoza robe iz Srbije, od januara do novembra 2024. godine, zanimljivo je videti koje su oblasti imale izvozni prihod veći od dve milijarde evra, ali i na koja tržišta je plasirana ta roba.
MAT tu izdvaja pet oblasti iz prerađivačkog sektora, od kojih je za četiri sektora Nemačka najveće tržište na koje izvoze robu.
Najveću vrednost izvoza od 2.644 miliona evra ostvarile su kompanije koje se bave proizvodnjom električne opreme. Trećina izvoza ove oblasti, odnosno 33%, usmerena je na tržište Nemačke. Ovde je najveće učešće od 40,4% imala proizvodnja elektromotornih generatora i transformatora, a zanimljivo je da je ona u 2024. ostvarila pad od 14,4%.
24sedam/Katarina Mihajlović
Na drugom mestu nalazi se proizvodnja prehrambenih proizvoda sa izvozom vrednim 2.572 miliona evra. Najveća izvozna tržišta su BiH sa 12,4%, Nemačka sa osam% i Crna Gora sa 7,9% učešća u izvozu. Najveće učešće od 24,6% imala je prerada i konzervisanje voća i povrća koja je imala rast od 0,4%.
Sa izvozom vrednim 2.499 miliona evra nalaze se firme koje proizvode motorna vozila i prikolice. Najveći deo izvoza ovog sektora usmeren je u Nemačku, 34,9%, Mađarsku, 12,4% i Češku, 11,7%. I ovde je oblast sa dominantnim učešćem, navodi MAT, proizvodnja električne opreme za motorna vozila, zabeležila kumulativni pad od 3,7%.
Nada u električnu "pandu"
– Postojeća proizvodna struktura ima potencijal da podrži ovakav rastući trend. Pri tome je kratkoročna perspektiva još optimističnija nakon saznanja da će proizvodnja novog električnog modela automobila u fabrici FCA Srbija d.o.o. Kragujevac krenuti krajem ovog meseca, ističu iz MAT-a.
Ipak, autori MAT-a naglašavaju da treba biti oprezan, jer vremena su se promenila.
– Za razliku od proizvodnje prethodnog modela „500L“, Fijat, odnosno Stelantis danas je, poput celokupne evropske automobilske industrije, u sistemskoj krizi. S druge strane, ozbiljan rizik predstavlja eventualno sankcionisanje NIS-a koja je u većinskom ruskom vlasništvu – zaključuju analitičari.
Nešto nižu vrednost izvoza od 2.441 miliona evra imala je oblast proizvodnje osnovnih metala, čija su najveća izvozna tržišta Kina, 17,5% i Turska sa 14,3%. U izvozu ove oblasti prednjače kompanije koje proizvode bakar, s rastom od 113,1%.
Proizvodi od gume i plastike zauzeli su peto mesto sa vrednošću izvoza od 2.110 miliona evra. Njihova najveća izvozna tržišta su Nemačka i Italija, sa učešćem od oko 12,2% i 7,6%. Proizvodnja guma za vozila čini dve petine izvoza ove oblasti.
Generalno, spoljnotrgovinska robna razmena Srbije najveća je sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a zemlje članice EU čine 58,6% ukupne razmene.
Autori MAT-a naglašavaju da je, posmatrano pojedinačno po zemljama, Nemačka po značaju robne razmene sa Srbijom i dalje na liderskoj poziciji sa udelom od 13,8%, dok je u 2023. on iznosio 14%. Kina je drugoplasirana, ali sa znatno boljim rezultatom u odnosu na isti period 2023. jer je njen udeo u ukupnoj robnoj razmeni Srbije uvećan sa 8,7% na 10,1%.
Udeo u robnom izvozu u Kinu uvećan je sa četiri% na 6,1%, a u robnom uvozu iz Kine sa 12,3% na 13,2%, čime je kod uvoza praktično dostigla nemački udeo koji iznosi 13,3%.
– Zanimljivo je i da ukupna vrednost robne razmene značajnije povećana i sa Turskom, za 1,1 procentni poen i Azerbejdžanom za 0,5 procentnih poena. "Pri tome, u prvih jedanaest meseci 2024. godine značajno je uvećan i plasman srpskih proizvoda na tržište Turske, dok sa Azerbejdžanom vrednost trgovine raste zbog uvoza gasa – ističu autori MAT-a.
Industrijska proizvodnja je za 11 meseci 2024. uvećana za 3,2% u odnosu na isti period prethodne godine.
Trend industrijske proizvodnje je na rastućoj putanji, uprkos negativnim rizicima koji dolaze od kretanja kod najvažnijih trgovinskih partnera iz evrozone, gde su vrednosti gotovo svih ekonomskih pokazatelja koji se tiču industrije, posebno u Nemačkoj, duboko u negativnoj zoni.
Ključni adut za održavanje rastućeg trenda ukupne industrijske proizvodnje počiva na prerađivačkom sektoru, i to na novim proizvodnim kapacitetima.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari