Da li je 600 miliona evra realna cena za NIS?

Najbolje rešenje za sve tri strane povodom srpskog problema sa novim sankcijama SAD Rusiji, bilo bi da se napravi dogovor sa Rusima da Srbija bude većinski vlasnik Naftne industrije Srbije. Pored uopšte spremnosti ruske strane da se odrekne vredne imovine i biznisa u Srbiji, tu je i pitanje cene koju bi srpska državna kasa morala da plati.

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da, iako “ove sankcije nisu uperene protiv Srbije već prvenstveno protiv Rusije“, Srbija je ta koja će da snosi posledice a da je izlazak Rusa iz vlasništva u srpskoj naftnoj industriji tehnički lako izvesti ali da ima svoje političke ali i ekonomske posledice.

– Imamo problem sa budžetom Srbije, ali smo dobili kreditni rejting. Jedna od poluga tog dobijanja kreditnog rejtinga je bilo dobro ponašanje Srbije što se tiče monetarne i fiskalne politike. Planirali smo ove godine fiskalni deficit 3%. Ako moramo da platimo 600 miliona evra, koliko se u javnosti pominje za preuzimanje NIS-a, onda bi to probilo ovaj fiskalni deficit i Srbija bi morala da odustane od nekih krupnih infrastrukturnih projekata – objasnio je ekonomista.

Jedino rešenje koje bi potpuno zadovoljilo američke interese je da nema više ruskog vlasništva, rekao je Savić i dodao da iako je to rešenje moguće, dugoročno ne bi bilo povoljno za Srbiju.

– Verovatno da ćemo morati da prihvatimo tu činjenicu da otkupimo celo rusko vlasništvo. Ljudi govore o 600 miliona, što je po sadašnjoj vrednosti akcija na Beogradskoj berzi, ali kada vi nešto kupujete na takav način, kada Zapad tera Rusiju da izađe iz vlasništva, to ne mora da košta 600 miliona. Njima se ne izlazi a neko mora da reši problem. Zapad hoće da natera Srbiju da istisne Rusiju iz vlasništva, a onda to može da košta više – ocenio je on.

Pitanje je i da li je 600 miliona evra zaista realna cifra za ono što je NIS u ovom trenutku, kao kompaniju koja jeste manja ali je tehnološki na istom nivou kao i konkurentski OMV, MOL ili Helenik enerdži (bivši Eko Helenik petroleum).

Ta cifra je za 50% više od 400 miliona evra, koliko je plaćen NIS kada ga je Gasprom kupio 2008. godine, ali je i manja od dvogodišnjeg profita kompanije.

Tanjug/NIS/Stojan Vassev

 

A pritom je Gasprom, koji je imao obavezu po kupoprodajnom ugovoru investira najmanje 500 miliona evra do 2012. godine, u firmu u Srbiji dosad, po nekim računicama, investirao više od 4 milijarde evra. Samo pogon „duboke prerade“ u Rafineriji Pančevo, kojim je ta rafinerija postala jedna od najmodernijih i „najzelenijih“ u regionu, koštao je 300 miliona evra.

Nenad Gujaničić, broker “Momentum Securities”, kaže da je pravu cenu sada nemoguće pogodoti.

-- Većina ekonomista složila da tržišna cena NIS-a (ona sa srpske berze) nije realna, s obzirom na to da se postiže slabim trgovanjem. Da su normalne okolnosti, da Gaspromnjeft jednostavno želi da proda svoj udeo, cena bi mogla da bude i dva ili dva i po puta veća. Ovo su ipak vanredne okolnosti i dosta toga zavisi i od političkih faktora - kaže Gujanićić za Novu ekonomiju.

Tramp i da hoće, malo šta može da promeni

Savić smatra da dolaskom novoizabranog predsednik SAD Donalda Trampa na vlast, čak i kada bi to bila namera, ne mogu da budu ukinute ili ublažene sankcije NIS-u, zato što se sankcije teško skidaju kao odluka američkog Kongresa.

– Dolaskom nove administracije ne očekujem da će biti popuštanja, odnosno ukidanja sankcija, a posebno ne očekujem da se to može desiti za mesec, dva, tri. Ako se desi biće potreban neki vremenski period, ali kako god, to su neka polovična rešenja koja komplikuju situaciju – naveo je on.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi