Države Sahela su „otkačile“ Evropu za litijum, uranijum, zlato…

Uprkos tome što su njihovi građani među najsiromašnijima u Africi, Mali, Niger i Burkina Faso mogu se pohvaliti mineralnim bogatstvima koja prevazilaze snove većine zemalja. Sve tri države tzv. Sahela imaju značajne zalihe zlata i minerala koji su sve važniji za proizvodnju obnovljivih izvora energije.

Mali ima zlato, naftu i gas, a nedavno je otvorio dva rudnika litijuma. Prirodni resursi Nigera uključuju uranijum, kositar, naftu, fosfate i zlato. Burkina Faso je jedan od najvećih proizvođača zlata u Africi, ali takođe ima bakar, cink, mangan i fosfate.

Tokom poslednje decenije, ove tri zemlje su se udaljile od Zapada. Mali, Burkina Faso i Niger doživeli su vojne udare 2020, 2022. i 2023. godine. Ekonomska zajednica zapadnoafričkih zemalja (ECOWAS) suspendovala je njihovo članstvo i uvela sankcije. Međutim, vođstva Malija, Nigersa i Burkine Faso rekli su da žele ekonomsku emancipaciju od svoje bivše kolonijalne sile Francuske, Evrope i Zapada. Odlučili su da napuste ECOWAS, koji smatraju "produženom rukom zapadnih interesa", i osnuju sopstveni Savez država Sahela (AES), piše Dojče vele (DW).

Tri vojne hunte traže legitimitet

Već godinama, Mali, Niger i Burkina Faso okrenuli su se ne-zapadnim partnerskim zemljama, kao što su Rusija, Kina, Turska i Severna Koreja.

Ulf Lesing, šef programa Sahel Fondacije Konrad Adenauer (KAS) u glavnom gradu Malija, Bamaku, rekao je za DW:

– Ne mogu da zamislim da će Mali, Niger ili Burkina Faso uskoro ponovo ući u ECOWAS. Novi AES savez vođstva malijskih, nigerskih i burkinskih vojnih vladara vidi kao deo svoje suverenosti i legitimiteta – istakao je Lesing.

Seidik Aba, predsednik tink-tenka CIRES iz Pariza, kaže da je delimično za to kriva istorija nejednakog tretmana:

– Uslove su jednostrano postavile zapadne zemlje. Na primer, one su postavljale cene za sirovine koje su kupovale od afričkih zemalja. I to je, i dalje, u Africi smatrano nepravednim – kaže istraživač, koji je poreklom iz Nigera.

Afričke zemlje našle su druge kupce za svoje sirovine, bilo da je to Kina, Turska ili čak Rusija.

– Afrikanci su postali samouvereniji i zahtevaju odnose koji koriste obe strane – kaže  Aba.

Otvoreni rudnik litijuma u Goulamini, Maliju, otvorio je kineski Ganfeng u decembru. Tokom narednih 23 godine, proizvodiće se 500.000 tona spodumena, osnovnog izvora litijuma, svake godine.

Kineska kompanija je dala malijskoj vladi 30%, a lokalnim investitorima još 5% akcija rudnika. Međutim, 65% akcija ostaje u vlasništvu Ganfeng litijuma. Prema sopstvenim izjavama, kompanija namerava strogo da se pridržava malijskog zakona o rudarstvu iz 2023. godine, koji zahteva veću nacionalnu participaciju u strateškim rudarskim projektima.

Malijski zakon o rudarstvu nalaže da malijske kompanije treba da imaju najmanje 51% ugovora o snabdevanju. Deo prihoda od rudarskih operacija treba da bude iskorišćen za finansiranje lokalnih infrastrukturnih projekata.

Godišnji prihod od rudnika procenjuje se na više od 150 miliona evra.

Vođa hunte Assimi Goïta opisao je otvaranje rudnika kao "strateško i iskreno partnerstvo."

Rudarenje litijuma u porastu

Kinezi su prepoznali potencijal Afrike za proizvodnju litijuma još od ranije. Već 2023. godine, Wang Siaošen, predsednik Ganfenga, rekao je londonskoj agenciji Benčmark sours:

"Verujemo da će Afrika pružiti narednu veliku priliku za poslovanje sa litijumom."

Rudnik litijuma Goulamina u Maliju je šesti najveći rudarski projekat litijuma u Africi, prema portalu Batery Minerals Afrika. Dva najveća projekta litijuma nalaze se u Zimbabveu, treći i četvrti najveći u Demokratskoj Republici Kongo, a peti najveći projekat je u Južnoj Africi.

U junu 2024. godine, lideri Nigera opozvali su rudarsku licencu francuske državne kompanije Orano za rad na rudniku Imouraren, jednom od najvećih rudnika uranijuma na svetu.
Niger bi mogao da opozove licencu za rudnik uranijuma Somaïr, severno od Agadeza. Rudnik Orano je snabdevao oko 10% potrebe Francuske i gotovo 25% potreba zapadne Evrope za uranijumom.

Profimedia

 

Dostave uranijuma iz Nigera značajno su ograničene od vojnog puča, kaže Ulf Lessing iz KAS.
– Granice sa Beninom su trenutno zatvorene, tako da uranijum ne može da se izvozi u ovom trenutku. Luka u Kotonuu, Benin, jedina je licencirana za ovo, ali pošto je Niger izašao iz ECOWAS-a, luka je zatvorena za nigerske proizvode.

U Burkini Faso, sličan scenario: Predsednik Ibrahim Traore nedavno je najavio da resursi njegove zemlje više ne bi trebalo da budu lako eksploatisani od strane stranih kompanija.
Pretio je da će opozvati licence zapadnim rudarskim kompanijama. Rudnici Boungou i Vagnion, koje je upravljala britanska kompanija Endevour majning, bili su eksproprisani od strane Traoreove vlade u avgustu 2024. On je rekao da želi da rudarsku ekonomiju stavi u ruke Burkine Faso.

Nije sve izgubljeno za Zapad?

- Mi se nikada nećemo vratiti u odnose u kojima jedna strana dominira ali za Zapad, nije sve izgubljeno jer i dalje ima komparativne prednosti u zemljama Sahela kao što su jezičke, kulturne i istorijske veze - smatra Aba.

Ulf Lessing, deli slično mišljenje.

– Trenutno postoji mali pomak, naročito između Malija i Evropske unije. EU je upravo produžila svoju misiju obuke policije EUCAP Sahel još na dve godine. Takođe je bilo nekoliko izolovanih poseta iz EU. Mali i druge zemlje Sahela shvatile su da ne mogu potpuno da se odreknu saradnje sa Evropom a EU treba da ih tretira kao starteške partnere – rekao je za DW.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi