Da li je letnje računanje vremena ekonomski opravdano? Ovo su prednosti i mane

Mišljenja o pomeranju sata su već duže vreme podeljena. Jedni se kunu u benefite, drugi su protiv, ali retko ko može da ostane ravnodušan na više dnevne svetlosti. Često su se mogle čuti inicijative za ukidanje ovog principa, ali i dalje veći deo sveta svoje časovnike usklađuje dva puta godišnje. Ipak, to ostavlja značajne posledice na neke privredne grane, pa smo istražili koje su takozvane ekonomske posledice.

Naime, letnje računanje vremena u 2025. godini počinje 30. marta u 2:00 sata i tada pomeramo kazaljke jedan sat unapred, na 3:00 sata.

Prema nekim izvorima, cilj ovog postupka je bio da se iskoristi dnevna svetlost i uštedi potrošnja energije. Poslednjih godina mnoge zemlje ipak žele da ukinu letnji režim, čak je 2016. Evropska unija pokrenula inicijativu, ali bezuspešno, pa će se sat pomerati na ovom području do 2026.

Otkud ideja o pomeranju satova?

Kako objašnjava "Enciklopedija Britanika", "Praksa je prvi put predložena u humorističkom eseju Bendžamina Frenklina 1784. godine." Implementirana je na nacionalnom nivou u Sjedinjenim Državama 31. marta 1918. godine, kao ratna mera (tokom Prvog svetskog rata) da se uštedi jedan sat goriva svaki dan za osvetljavanje lampi i ugalj za grejanje domova. Ukidana je 1919. godine, a neki pojedinačni gradovi (poput Njujorka) nastavili su sa promenama vremena dvaput godišnje u nečemu što je časopis nazvao "haosom časovnika" do 1966. godine, kada je Zakon o uniformnom vremenu učinio DST doslednim na nacionalnom nivou.

Pixabay

DST je dvaput "trajalo" na nacionalnom nivou, prvi put tokom Drugog svetskog rata, a drugi put tokom 1970-ih. Kako je Drugi svetski rat završen, samo 17% građana je želelo da zadrži "ratno vreme" (DST) tokom cele godine. Zimi 1973-74. godine, DST je korišćen da bi se sačuvalo gorivo tokom energetske krize. Oko 53% građana se protivilo održavanju DST-a tokom energetske krize 1970-ih, verovatno zato što u nekim delovima zemlje (posebno na zapadnim ivicama vremenskih zona) izlazak sunca nije nastupao pre 9 ujutro.

Letnje računanje vremena primenjivano je u 57 zemalja i teritorija 2024. godine, dok je 10 zemalja koristilo DST u nekim jurisdikcijama, a ne u drugima (poput SAD-a), dok 176 zemalja i teritorija nije koristilo DST. U SAD-u, 48 država učestvuje u Letnjem računanju vremena.

Dana 15. marta 2022. godine, američki Senat je jednoglasno odobrio Zakon o zaštiti sunčeve svetlosti koji bi učinio DST trajnim od 20. novembra 2023. godine, ukoliko bi bio odobren od strane Predstavničkog doma SAD-a i potpisan od strane predsednika Džoa Bajdena. Odlaganje je trebalo da omogući avio-kompanijama i drugim prevozničkim kompanijama da se prilagode promenama, jer oni prave rasporede mesecima unapred. Međutim, Predstavnički dom nije preduzeo nikakve akcije da unapredi zakon, čime je on postao neaktivan.

Dana 13. decembra 2024. godine, predsednik Donald Tramp je objavio: "Republikanska stranka će uložiti najbolje napore da eliminiše letnje računanje vremena, koje ima malu, ali jaku podršku, ali ne treba! Letnje računanje vremena je nepraktično i vrlo skupo za našu naciju."

Prednosti letnjeg računanja vremena

Prednost 1: Duži dnevni sati letnjeg računanja vremena poboljšavaju bezbednost.

Duži dnevni sati čine vožnju sigurnijom, smanjuju broj saobraćajnih nesreća i smanjuju rizik od udaraca pešaka.

Ekonomisti Dženifer Doleak i Nikolas Sanders otkrili su da broj pljački opada za oko 7% uopšte, a za 27% u večernjim satima nakon prolećne promene vremena. Navode: "Većina uličnih pljački se dešava u večernjim satima, oko uobičajenih sati za odlazak na posao od 17 do 20 časova, a više ambijentalne svetlosti tokom tipičnih sati visokih pljački olakšava žrtvama i prolaznicima da prepoznaju potencijalne pretnje i kasnije identifikuju počinioce."

Takođe, svetlost uveče čini bezbednijim za trkače, ljude koji šetaju pse nakon posla, decu koja se igraju napolju i druge, jer vozači lakše vide ljude, a kriminalne aktivnosti se smanjuju.

Prednost 2: Letnje računanje vremena je dobro za ekonomiju.

Kasniji zalazak sunca znači da više ljudi ide u kupovinu nakon posla, povećavajući prodaju u maloprodaji, i više ljudi vozi, povećavajući prodaju goriva i užine osam meseci u godini (meseci kada se vreme računa po letnjem režimu).

„Trgovina na malo i dalje izgleda kao najveći zagovornik letnjeg računanja vremena. Oni tvrde da produžena večernja dnevna svetlost podstiče ljude da kupuju posle posla i povećava saobraćaj. Ove beneficije možda neće biti toliko značajne kao što su nekada bile. Uz povećanje onlajn kupovine, produženo dnevno svetlo možda neće dovesti do istog nivoa potrošnje kao u prošlosti, kaže ekonomski stručnjak Jadrian Vooten.

Freepik

Industrija golfa izveštava da je jedan mesec ovakvog računanja vredan od 200 do 400 miliona dolara. U 2007. godini procenjeno je da je ušteđeno 59 miliona dolara jer je bilo manje pljački zahvaljujući dužem trajanju sunca.

Komore trgovine obično podržavaju ovo računanje zbog pozitivnog efekta na ekonomiju. Potrošnja se povećava, što daje podsticaj ekonomiji. U poređenju sa Feniskom, koji nema DST, potrošači u Los Anđelesu su potrošili 3,5% manje u lokalnim prodavnicama nakon što je DST završio na jesen.

Prednost 3: Letnje računanje vremena promoviše aktivan stil života.

Kada je dan duže svetao, ljudi obično učestvuju u više aktivnosti na otvorenom nakon posla.

Hendrik Volf, vanredni profesor ekonomije na Univerzitetu Simon Frejzer, navodi da su zbog DST-a "ljudi učestvovali u više aktivnosti na otvorenom, a manje su gledali TV u zatvorenom prostoru... Dodatnih 3% ljudi je učestvovalo u aktivnostima na otvorenom koje bi inače ostale unutra."

Majkl Dauning, autor knjige Spring Forward: The Annual Madness of Daylight Saving Time, navodi: "Bejzbol je bio veliki rani pobornik, jer nisu postojale veštačke svetiljke u parkovima, pa su mogli da dovedu decu i radnike na utakmice sa produženim dnevnim svetlom, imaju kasniji početak."

Mane letnjeg računanja vremena

Mane 1: Letnje računanje vremena (DST) može biti loše za zdravlje.

Promena rasporeda spavanja, čak i za jedan sat, ide protiv prirodnog cirkadijalnog ritma osobe i ima negativne posledice po zdravlje. Jedna studija je pokazala da se rizik od srčanog udara povećava za 10% u ponedeljak i utorak nakon prolećne promene vremena.

Istraživači su primetili porast u broju klasterskih glavobolja (iznenadnih i iscrpljujućih glavobolja) nakon promene vremena na jesen.

Džejms Vajt, vanredni profesor na Medicinskom centru Univerziteta Raš, navodi: "Suočavamo se sa porastom nesreća na poslu i automobilskim nesrećama u ponedeljak ili možda čak i tokom prve nedelje prolećne promene vremena."

DST povećava rizik da saobraćajna nesreća bude smrtonosna za 5-6,5% i izaziva više od 30 smrtnih slučajeva godišnje u saobraćajnim nesrećama.

Mane 2: Smanjuje produktivnost.

Ponedeljak nakon prolećne promene vremena naziva se "sleepy Monday" jer je to jedan dana u godini kada su ljudi najneispavaniji. Nedelja nakon prolećne promene vremena zabeležena je porastom takozvanog "cyberloafing" (gubljenje vremena na internetu) jer su ljudi umorni.

Til Roneberg, nemački hronobiolog koji proučava odnos tela prema svetlu i tami, napominje da se ljudski cirkadijalni sat ne prilagođava DST-u i "posledica toga je da većina stanovništva ima drastično smanjenu produktivnost, smanjen kvalitet života, povećanu osetljivost na bolesti i jednostavno je umorna."

Mane 3: Gubici

Vilijam F. Šugart II, ekonomista sa Univerziteta u Juti, navodi da jednostavna promena časovnika košta Amerikance 1,7 milijardi dolara u izgubljenim šansama na osnovu prosečnih satnih plata, što znači da bi tih 10 minuta utrošenih na pomeranje časovnika, satova i uređaja mogli da se iskoriste na nešto produktivnije.

Asocijacija za vazdušni transport procenila je da je DST koštao avio-industriju 147 miliona dolara 2007. godine zbog zabune sa vremenskim rasporedima sa zemljama koje ne prate promenu vremena.

Pregled metropolitanskih oblasti u SAD-u pokazao je ekonomski trošak od više od 670 miliona dolara zbog povreda na poslu, saobraćajnih nesreća, srčanih udara i šloga, i izgubljene produktivnosti.

Pixabay

Da li ste znali?

Bendžamin Frenklin je često zaslužan za ideju o pomeranju sata jer je u satiričnom pismu autorima The Journal of Paris predložio Francuzima da ustaju ranije kako bi iskoristili "sunčevu svetlost umesto sveća."

Režim kakav poznajemo predložio je novozelandski entomolog, Džordž Vernon Hadson, koji je želeo duže sate za proučavanje insekata.

Prva lokalnost koja je uvela letnje računanje vremena bila je Port Artur (danas Thunder Bay, Ontario) u Kanadi, 1908. godine. Prva zemlja koja je uvela "letnje vreme" bila je Nemačka 30. aprila 1916. godine, iako su Nemci ukinuli promenu vremena na kraju Prvog svetskog rata.

Američki farmeri su se protivili jer, bez obzira na to šta kaže sat, njihove krave nisu bile spremne za mužu dok nije bilo kasnije tokom dana za vreme DST-a.

Jedan od letovališta na Madagaskaru stvorio je svoj vlastito letnje računanje vremena, koje traje sat vremena ispred ostatka zemlje.

Neke drevne civilizacije su koristile slične prakse. Na primer, rimski vodeni časovnici koristili su različite skale za različita godišnja doba.

Bonus video

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi