Amerikanci proteruju Kineze i iz evropskih luka: Rat za „pametne dizalice“

Svet je u opštem trgovinskom ratu koji je sankcijama na električne automobile pomalo stidljivo započela Evropa, a do sada do sumanutih razmera carina od 245% naduvava SAD. Meta je ista – Kina i njena sad već teško zaustavljiva globalna ekonomska dominacija.

A kada su veliki igrači geopolitičke igre u pitanju, trgovinski rat se ne vodi samo na sopstvenim granicama, već i na drugim kontinentima. Nastojeći da što više istisne Kinu iz pomorske trgovine, američki predsednik Donald Tramp rešio je da „oslobodi“ i EU od kineskih investitora u luke. A taj poduhvat nije mali, jer oni imaju vlasnički udeo u 33 pomorske luke u Evropi, računajući i one najveće u Roterdamu, Hamburgu i Antverpenu, piše poslovni magazin Biznis i finansije (B&F).

Amerikanci tvrde da to nije samo ekonomsko pitanje, već da su luke kritična infrastruktura i za NATO operacije, uključujući i bezbednost podataka koji se slivaju u pomorska pristaništa. Po njihovim rečima, Kinezi špijuniraju čak i preko „pametnih“ dizalica u ovim objektima.

Kada su kineske kompanije tokom prethodne decenije počele da ulažu u najveće evropske luke u Roterdamu, Hamburgu i Antverpenu, analitičari su ih nazivali kapijama za priliv novca. Danas, kada se dovodi u pitanje svetski poredak i kad privreda trpi lančane zemljotrese, evropske luke „pod kineskim uticajem“ postaju bezbednosne rupe u odbrani od neprijatelja. Tako tvrdi američka administracija, čiji stav uveliko sledi i ona iz Brisela.

Prvi signali da bi kineski novac u evropskim lukama mogao poprimiti neprijatan miris stigli su s koronom. Zaraza koja se proširila i na globalne lance snabdevanja upozorila je da ko u velikim zdravstvenim krizama kontroliše glavne luke, taj u dobroj meri upravlja i svetskom trgovinom.
Potom je Rusija napala Ukrajinu, što je luke unapredilo u vitalna čvorišta za dopremanje kritične robe – od energenata do snabdevanja oružjem i vojnom opremom. Uz to, Ukrajina je postala pokazni primer koliko blokade luka dodatno mogu naštetiti privredi koja je već razorena ratom.

Naravno, Sjedinjene Države nisu previdele ova signale. Još je prethodni američki predsednik Džo Bajden pokušavao da postepeno obnovi američki uticaj u pomorskoj trgovini i lučkoj infrastrukturi. Novi šef Bele kuće Donald Tramp je, najblaže rečeno, zaoštrio politiku koja bi Americi trebalo da obezbedi apsolutnu dominaciju i nad morem.

Pored toga što vrši mnogo veći pritisak na kineske investitore u pomorskoj trgovini i infrastrukturi, Tramp nastoji da istisne Kinu i iz svetske brodogradnje. Primer je predlog da se u američkim lukama uvedu dodatne naknade za servisiranje plovila proizvedenih u Kini ili u vlasništvu kineskih brodovlasnika, što već primorava evropske brodarske kompanije da menjaju svoje lance snabdevanja.

„Nerecipročna“ ulaganja

Trenutno, kineske kompanije koje posluju u brodarstvu i logistici imaju vlasnički udeo u 33 pomorske luke u Evropi. Sa izuzetkom luke Pirej u Grčkoj, koja je u potpunosti pod kontrolom kineske logističke korporacije "Cosco", u preostalim evropskim lukama preduzeća iz Kine poseduju samo odabrane terminale, dok su zemljište i upravljanje lukom u lokalnom vlasništvu.

Međutim, broj takvih objekata i njihov sistemski značaj za lučku infrastrukturu u Evropi obezbeđuje Kinezima sve veći uticaj na funkcionisanje celokupnog tržišta, uvid u tekuće poslovanje i informacije koje se prikupljaju u lukama.

Kineska državna preduzeća imaju akcije u 20 kontejnerskih terminala u Evropi. Deset pripada brodovlasniku "Cosco Shipping", a preostalo kompaniji "China Merchants Group" (CMG). Istovremeno, kineska privatna kompanija "Hutchison Ports" sa sedištem u Hongkongu ima akcije u 14 evropskih luka.

Profimedia

 

Sve tri navedene firme su uložile kapital u luku u Roterdamu, dok je "Cosco" suvlasnik kontejnerskih terminala u Antverpenu i Hamburgu, što znači da su ulagači iz Kine prisutni u tri najveće evropske luke. Poređenja radi, u Sjedinjenim Državama kineski investitori imaju akcije u četiri lučka terminala, dok evropske kompanije imaju manjinski udeo u sedam kineskih luka.

Kina „zaposela“ obale u Evropi

Pored toga što evropske luke igraju sve važniju ulogu u širenju kineske robe na tržištu EU, one postaju značajne za sveukupno poslovanje kineskih investitora. Procenjuje se da su kompanije "Cosco" i CMG od svog poslovanja na tržištu EU do sada inkasirale devet milijardi evra.

Koliko su prihodi koje generišu evropske luke značajni za kineske brodovlasnike, pokazuje i podatak da je njihov udeo u ukupnim prihodima koje je" Cosco" ostvario u EU porastao sa 32% u 2016. na 51% u 2023. godini.

Ovaj holding sa sedištem u Šangaju je četvrti najveći brodovlasnik na svetu, posle italijansko-švajcarske brodarske linije MSC, danske kompanije "Maersk" i francuske CMA CGM grupe.

To kineskoj korporaciji omogućava da preusmerava brodski teret na odabrane lokacije. Pored toga, i "Cosco" i "Hutchison Ports" nude intermodalne usluge na tržištu EU, koje s vremenom mogu dodatno da uvećaju njihove prednosti nad evropskim konkurentima.

Dok tri preduzeća iz Kine, od koji su dva državna, učestvuju u vlasništvu 33 lučka terminala u Evropi, samo jedna evropska privatna kompanija – "APM terminali" pod kontrolom danskog giganta "Maersk", poseduje udeo u svega sedam kineskih objekata ovog tipa.

Pozicioniranje kineskih investitora na obalama Evrope omogućava im da, pored izvoza, profitiraju i od prevozničkih i logističkih usluga, a bonus je pristup informacijama koje se slivaju u evropske luke. Situacija u kojoj kineske firme kontrolišu skoro sve luke u sopstvenoj zemlji i istovremeno povećavaju svoje prisustvo u lukama u Evropi, može biti odskočna daska u borbi ko će u budućnosti upravljati svetskom trgovinom.

Trampova „odbrana“ Panamskog kanala

Američki predsednik Donald Tramp je čvrsto rešio da takve ambicije Kine sada saseče. On je odmah po stupanju na vlast agresivno dao do znanja da će slomiti kineski uticaj u Panamskom kanalu, koji ima ključnu ulogu za Sjedinjene Države u prevozu tereta, kao i u njihovoj pomorskoj trgovini sa Evropom i Azijom.

Profimedia

 

U sve težoj političkoj situaciji, konglomerat milijardera Li Ka Šinga, CK Hutchison, najavio je početkom marta da će prodati 43 luke u svom vlasništvu, uključujući i dva terminala u Panamskom kanalu, grupi koju je predvodio najveći investicioni fond na svetu, američki BlackRock.

Pored ove kompanije, drugi partner u tom poslu je Terminal Investment Limited, ogranak italijansko-švajcarskog brodskog diva Mediterranean Shipping Company, poznatijeg kao MSC. Ovu transakciju, vrednu 23 milijarde dolara, moraju da odobre regulatorni organi u mnogim zemljama, tako da njena finalizacija može potrajati i do godinu dana.

Ako do nje uopšte dođe jer već postoje indicije da Peking nije odobrio ovaj dil privatne kompanije. Deonice CK Hutchison su porasle nakon što je 4. marta objavljena vest o dogovoru, ali su naglo opale kasnije kada su Ta Kung Pao, kineske novine pod državnom kontrolom u Hong Kongu, optužile kompaniju u dva članka za "beskičmeno ulizivanje" i postizanje dogovora "koji je izdao i prodao sve Kineze".

Lider Hongkonga Džon Li, koji je izabran kao jedini kandidat na izborima strogo kontrolisanim od strane Pekinga, takođe je kritikovao dogovor, rekavši da zaslužuje "ozbiljnu pažnju".

Komentarišući preuzimanje dve ključne luke u Panamskom kanalu, svetski analitičari su istakli da posebno iznenađuje učešće američkih finansijskih institucija u tom poduhvatu, koje se inače poslednjih godina nisu bavile ovom industrijom, tretirajući luke kao poslovnu infrastrukturu koja ne garantuje visoke stope prinosa.

Šta se priča po lukama?   

Međutim, sa intenziviranjem međunarodnih tenzija, luke su ponovo dobile status kritične infrastrukture za operacije koje sprovodi NATO, uključujući i bezbednost podataka koji se slivaju u pomorska pristaništa. Amerikance posebno zabrinjava kineska platforma za javno informisanje (LOGINK), koja se sve više koristi u logističkoj infrastrukturi širom sveta, uključujući i 24 luke, od kojih je sedam u Evropi: Antverpen, Barselona, Bremen, Hamburg, Sines, Riga i Roterdam.

Ova platforma, koja je pod nadležnošću kineskog Ministarstva saobraćaja, objedinjuje podatke iz pet miliona kamiona, 200 skladišta i 450 hiljada kompanija u Kini, što je čini ključnim alatom za upravljanje spoljnotrgovinskim aktivnostima.

Ali, za Amerikance ovaj softver predstavlja „trojanskog konja“ u lukama širom sveta, koji Kinezima može da obezbedi mnoštvo privrednih i vojnih informacija iz drugih država. Poslednjih meseci, u SAD se intenzivno vodi debata o „pametnim“ dizalicama u lukama, koje pomoću senzora mogu da prikupljaju podatke u realnom vremenu.

Stvar je u tome što 80% ovakvih dizalica, za koje predstavnici lučke industrije u SAD tvrde da prikupljaju veoma velike količine podataka korisnih u špijunske svrhe – potiče iz Kine. Stručnjaci Operativnog centra za sajber bezbednost u luci u Los Anđelesu tvrde da kineski hakeri preko ovakvih dizalica vrše preko 60 napada dnevno na ovu luku.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi