Noćas pomeramo sat unazad: Stiže zimsko računanje vremena! Šta donosi, više sna ili poremećen bioritam?
Da li je ovo poslednji put?
U noći između 26. i 27. oktobra, kazaljke na satu će se pomeriti jedan čas unazad – sa tri na dva sata ujutru.
Time počinje zimsko računanje vremena, praksa koja traje više od jednog veka, ali koja u poslednje vreme izaziva sve više polemika.
Da li je pomeranje sata zaista neophodno i kako je sve počelo?
Od sveća do uštede energije
Pomeranje sata uvedeno je kako bi se bolje iskoristila dnevna svetlost, prvenstveno radi uštede resursa. Prvi je o tome pisao američki naučnik i političar Bendžamin Frenklin 1784. godine, predlažući ljudima da ranije ustaju i tako štede sveće.
Pročitajte još:
Tanjug/Miloš Milivojević
Dalje je ideju razvio novozelandski naučnik Džordž Vernon Hadson, koji je 1895. godine predložio da se sat pomeri dva sata unapred tokom leta kako bi se što više dnevnog svetla iskoristilo za radne aktivnosti.
Prva zemlja koja je zvanično uvela letnje računanje vremena bila je Nemačka, 1916. godine, usred Prvog svetskog rata. Ubrzo su joj se pridružile i Velika Britanija, Rusija, pa zatim i SAD 1918. godine.
Iako je praksa imala strateški značaj tokom ratnih godina, u mirnodopskim uslovima nije zaživela svuda. Američki predsednik Vudro Vilson ukinuo je letnje vreme pod pritiskom farmera, rekavši da se zemlja vraća "Božjem vremenu."
Profimedia
Jugoslavija uvodi letnje računanje vremena
U tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, letnje računanje vremena uvedeno je relativno kasno – 27. marta 1983. godine. Od tada, praksa pomeranja kazaljki na satovima održala se i u Srbiji, ali poslednjih godina raste pritisak da se ovaj običaj ukine.
Rasprave o ukidanju letnjeg vremena u Evropskoj uniji
Evropska unija je 2018. godine pokrenula ozbiljnu inicijativu za ukidanje letnjeg računanja vremena. Na javnoj raspravi učestvovalo je 4,6 miliona građana, od kojih je čak 84% glasalo za prestanak pomeranja sata.
Pexels
Iako je Evropski parlament 2019. godine usvojio plan da se ova praksa ukine 2020. godine, pandemija koronavirusa odložila je donošenje konačne odluke.
Do danas, EU nije odlučila da li će države članice zadržati letnje ili zimsko računanje vremena.
Gde se satovi ne pomeraju?
Iako većina evropskih zemalja i dalje pomera satove, mnoge države širom sveta su odustale od ove prakse. Zemlje poput Rusije, Turske, Azerbejdžana, Irana i većeg dela Meksika više ne menjaju vreme. U SAD, Havaji i Arizona takođe ne učestvuju u ovoj praksi, kao ni američke teritorije poput Guama i Portorika.
Više sna ili bioritam pod pritiskom?
Iako mnogi pozdravljaju priliku za dodatni sat sna, stručnjaci upozoravaju da pomeranje vremena može negativno uticati na bioritam.
Promene u rasporedu sna mogu izazvati privremeni stres, nesanicu ili osećaj umora, naročito kod ljudi koji imaju ustaljene navike spavanja.
Različiti problemi kao posledice pomeranja
Zdravstveni stručnjaci ističu različite probleme kao posledice pomeranja časovnika, uključujući poremećaje spavanja, srčane probleme i povećan rizik od saobraćajnih nesreća. Promene vremena mogu narušiti naše cirkadijalne ritmove i uticati na hormonsku ravnotežu, što može dovesti do raznih zdravstvenih problema.
Postoje i dokazi o povezanosti pomeranja časovnika sa povećanjem saobraćajnih nesreća, medicinskih grešaka i mentalnih problema.
Budućnost pomeranja sata: Da li nas čeka poslednje podešavanje?
Evropska komisija i dalje razmatra opcije, ali bez konačnog rešenja na vidiku. Ukidanje pomeranja sata zavisi od dogovora među članicama EU i njihovih nacionalnih politika.
Do tada, vreme ćemo još neko vreme "nameštati."
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari