Jedini petak u godini kada se ne posti: Istorija i simbolika Istočnog petka

Za razliku od drugih petaka tokom godine, ovaj jedan, prvi posle Vaskrsa, izdvaja se po svojoj posebnosti: ne posti se. 

Razlog tome leži u činjenici da dolazi neposredno nakon Vaskrsa, odnosno nakon Velikog posta, najstrožeg i najdužeg posta u pravoslavnoj tradiciji.

U narodu je ovaj dan poznat pod više imena: Beli petak, Svetli petak, Blagi petak,Trapavi petak, a najmističniji i najdublje ukorenjen naziv je Istočni petak.

Naziv „Istočni” ne odnosi se samo na geografski pravac, već dolazi od stare reči „istočnik”, što znači izvor. 

Na ovaj dan, u mnogim krajevima Srbije i Bosne, ljudi su rano ujutru odlazili na izvore i kladence da se obredno umiju za zdravlje, blagostanje i duhovno pročišćenje. Verovalo se da voda tog dana ima posebno lekovita svojstva, jer je, prema narodnom predanju, upravo tog dana Bogorodica umivala rane Hristu.

AI ilustracija

Jedan od najlepših opisa ove svetkovine potiče iz 1903. godine, iz pera Brkailije Kasabalije, objavljen u sarajevskom listu "Karaić". 

On piše kako su pravoslavni vernici iz Sarajeva odlazili na Bembašu, do izvora Pjenkovac, da se umiju u rano jutro, a zatim nastavili druženje na Boraku, u podnožju Trebevića. 

Dan se završavao zajedničkim ručkom, pesmom i radošću, uz duboku veru da su ovim činom prizvali zdravlje i Božji blagoslov.

Ovaj običaj je kroz vekove menjao oblike, ali simbolika je ostala ista — obnavljanje, pročišćenje i proslava života posle Vaskrsenja.

Bonus video:

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi