Kako funkcionišu izbori u Americi? Takmiči se čak pet kandidata, a sve do samog kraja neizvesno je ko će pobediti

Izbori u SAD, zakazani za utorak, 5. novembar, približavaju se i birači širom 50 saveznih država pripremaju se da izađu na birališta posle još jedne predsedničke trke pune dramatičnih obrta.

U nastavku objašnjavamo na kako sve to funkcioniše u zemlji koja sebe predstavlja kao primer demokratije.

Ko su kandidati?

Pet kandidata se bori za predsednika, ali se retko dešav a da neka druga stranka osim Demokraste i Republikanske ima kandidata koji ima šanse da pobedi.

Kamala Haris - Demokratska stranka

Profimedia

Aktuelnu potpredsednicu podržao je predsednik Džo Bajden ubrzo nakon što se povukao iz trke u julu.

To je uradio nakon što su postavljena pitanja o njegovoj sposobnosti za funkciju i nakon što su počele da kruže glasine da njegov predizborni tim procenjuje da li bi Haris mogla da preuzme dužnost.

Zvanično je proglašena kandidatom Demokratske stranke početkom avgusta i odmah je pokrenula kampanju, često kritikujući protivnika Donalda Trampa.

Haris je bila potpredsednica otkako je Bajden izabran za predsednika na izborima 2020.

Donald Tramp - Republikanska stranka

AP Photo/ Evan Vucci

Tramp se kandiduje treći put pošto je pobedio na prvim izborima 2016. i izgubio četiri godine kasnije od Bajdena, a ove godine je imao veoma burnu kampanju.

Uspešni biznismen je nadjačao Bajdena u vanrednoj debati u junu, preživeo je pokušaj ubistva na skupu u julu, a njegov rival je ubrzo nakon toga ispao iz trke.

On je, kao i Haris, pokrenuo lične napade na svoju protivnicu, redovno je nazivajući "drugarica Kamala Haris", optužujući je za "lažno indijsko nasleđe" i govoreći da je "slaba i neefikasna".

Nedavno ju je kritikovao Haris zbog toga što se njena vlada loše pokazala u oblastima kriminala, ekonomije i ilegalne imigracije, a sugerisao je i da će Ameriku odvesti "u nuklearni treći svetski rat".

Džil Stajn - Zelena stranka SAD

 

 

Stajnovoj ovo takođe nije prvi put da se kandiduje za predsednika - to je uradila i 2012. i 2016. godine.

Najavljujući svoju kandidaturu ovoga puta, levičarka je rekla da je trenutni politički sistem "slomljen".

Neke demokrate veruju da je njena predsednička kandidatura 2016. oduzela glasove Hilari Klinton i pomogla Trampu da pobedi, posebno u državama kao što je Viskonsin – a neki su izrazili zabrinutost da bi isto moglo da se ponoviti i sada.

Kornel Vest - nezavisni kandidat

 

 

Aktivista i naučnik je u oktobru objavio da završava svoju kandidaturu za predsednika pod zastavom Zelene stranke i da se umesto toga kandiduje kao nezavisni kandidat.

Demokrate su, slično kao i slučaju Stajnove, zabrinute da bi mogao da izvrši značajan uticaj na izbore 2024. tako što bi njegovo osvajanje čak i malog dela glasova u ključnim državama moglo da naškodi Harisovoj.

Čejs Oliver - Libertarijanska stranka

 

 

Oliver, aktivista iz Atlante koji se ranije kandidovao za američki Senat i Predstavnički dom iz Džordžije, nominovan je za kandidata Libertarijanske stranke u maju.

Partija daje prioritet malim vladama i individualnim slobodama, sa mešavinom političkih pozicija koje se mogu smatrati liberalnim, konzervativnim ili ni jedno ni drugo.

Njegova veb-stranica poziva na velika smanjenja federalnog budžeta sa ciljem da se uravnoteži budžet, ukidanje smrtne kazne i zatvaranje svih vojnih baza u inostranstvu, kao i prestanak vojne podrške Izraelu i Ukrajini.

Za šta Amerikanci glasaju osim za predsednika?

Oni će takođe glasati za potpredsednika, ali taj glas je povezan sa glasom za predsednika, što znači da je glas za Trampa glas za njegovog potpredsednika Džej Dija Vensa, a glas za Haris je takođe glas za njenog potpredsednika Tima Volca.

Birači će takođe birati nove članove Kongresa, zakonodavnog ogranka američke vlade koji se sastoji od dva dela: Predstavničkog doma i Senata.

AP Photo/J. Scott Applewhite

Svaka država ima dva senatora i najmanje jednog predstavnika.

Bira se svih 435 poslanika za Predstavnički domu, dok će u novembru biti odlučeno i o 33 mesta u Senatu.

Takođe mogu postojati sekcije za glasanje relevantne za lokalne političare ili pojedinačne državne zakone. Ako birači odluče da neke delove ostave praznim, njihov glas u drugim odeljcima se i dalje računa.

Ko može da glasa?

Svi građani SAD stariji od 18 godina mogu da glasaju na izborima.

Postoje izuzeci u nekim državama, gde neki ljudi ne mogu da glasaju ako su osuđeni za krivično delo (teško krivično delo sa većom od godinu dana zatvora) ili ako trenutno služe zatvorsku kaznu za lakši prekršaj.

AP Photo/Michael Woods

Neki ljudi sa mentalnim invaliditetom neće moći da glasaju u nekim državama.

Šta je Kolegijum izbornika?

Amerikanci zapravo ne glasaju direktno za onog koga žele na mestu predsednika i potpredsednika.

Oni glasaju za "elektore/izbornike", članove Kolegijuma izbornika, koji podržavaju njihov izbor kandidata za te uloge.

Postoji ukupno 538 elektora širom SAD - po jedan za svakog člana Kongresa, plus tri dodatna glasača iz Distrikta Kolumbija.

Svaka od 50 američkih država ima određeni broj birača u zavisnosti od broja stanovnika.

Kalifornija, koja ima skoro 40 miliona stanovnika, ima 54 glasa u Kolegijumu izbornika, dok Severna Dakota, u kojoj živi oko 762.000 ljudi, ima samo tri glasa.

Tanjug/AP photo

Većina država funkcioniše po sistemu "pobednik uzima sve", tako da ako kandidat osvoji najviše glasova u državi, dobija sve glasove Kolegijuma izbornika.

Držeći se Kalifornije kao primera, oko 17 miliona građana glasalo je na izborima 2020. godine - 11.110.250 za Bajdena i 6.006.429 za Trampa, ali su njegovi izborni glasovi, prema pravilima, na kraju otišli ​​Bajdenu.

Samo dve države, Mejn i Nebraska, koje imaju četiri, odnosno pet elektora, dele elektorske glasove prema tome koliko glasova javnosti dobije svaki kandidat.

Na primer građani Nebraske dali su 2020. godine 556.846 glasova Trampu i 374.583 Bajdenu. Nebraska ima pet elektorskih glasova, tako da bi u većini drugih država Tramp dobio svih pet. Ali pošto ih Nebraska deli, četiri elektorska glasa data su Trampu, a jedan Bajdenu.

Prvi kandidat sa 270 glasova Kolegijuma izbornika pobeđuje i dolazi na mesto predsednika.

Na poslednjim izborima Bajden je pobedio sa 306 glasova u odnosu na Trampovih 232.

Tanjug/AP photo

Ako nijedan kandidat ne dobije apsolutnu većinu, Predstavnički dom bira predsednika putem nečega što se zove kontingentni izbori - gde predstavnici glasaju za predsednika na osnovu tri glavna kandidata, ali ovo se dogodilo samo tri puta u istoriji SAD.

Šta su kolebljive države?

To je termin koji se često čuje u izbornoj godini.

Stanovništvo u većini država ima predvidljivu političku pristrasnost - Vajoming je, na primer, od 1968. glasao isključivo za republikance, a Masačusets je glasao za demokrate na svim izborima osim četiri od 1932. godine.

Ali kolebljive države, poznate i kao bojno polje, imaju neproporcionalnu moć na predsedničkim izborima jer u njima nekad pobede republikanci, a nekad demokrate.

Milioni dolara se ulažu u kampanju u ovim državama jer osvajanje dodatnih glsova u Kolegijumu izbornika može biti presudno.

Printscreen/AP

U 2024. kolebljive države verovatno će uključivati Arizonu, Džordžiju, Mičigen, Nevadu, Pensilvaniju i Viskonsin.

Pobeda na izborima ne znači automatsku pobedu

Zbog načina na koji sistem Kolegijuma izbornika funkcioniše, kandidat koji je najpopularniji među biračima možda neće biti izabran za predsednika.

To se dogodilo 2016. godine kada je Hilari Klinton dobila skoro tri miliona glasova više od Trampa, ali je on postao predsednik sa 304 glasa Kolegijuma izbornika, dok je ona imala 227.

Džordž Buš je 2000. godine pobedio sa 271 glasom elektorskog koledža, dok je kandidat demokrata Al Gor trijumfovao na izborima sa pola miliona glasova više od njega.

Kada se proglašava pobednik i kada stupa na dužnost?

Profimedia

Pobednik se obično objavljuje u izbornoj noći, ali glasanje na Kolegijumu izbornika odvija se u decembru kada se elektori sastaju u svojim državama.

Dok elektori ne daju zvanično svoje glasove, predsednik zapravo nije izabran.

To se više smatra formalnošću, jer elektori uglavnom poštuju birače svoje države i zaključak do kog su došli u novembru. U većini država postoje zakoni koji zabranjuju elektorima na izborima da se udalje od favorizovanog pobednika njihove države.

Međutim, bilo je slučajeva u kojima takozvani "neverni elektori" idu protiv preferiranog glasa njihove države, iako to nikada nije promenilo ishod izbora.

Početkom januara Kongres se sastaje na zajedničkoj sednici radi prebrojavanja glasova elektora. Potpredsednik, u ovom slučaju Kamala Haris, predsedava prebrojavanjem i objavljuje ko je izabran za predsednika i potpredsednika.

Pobednici se nazivaju izabranim predsednikom i potpredsednikom sve do inauguracije 20. januara.

Profimedia

Na inauguraciji par polaže zakletvu i ulazi u Belu kuću radi otpočinjanja četvorogodišnjeg mandata.

Kako funkcioniše glasanje?

Ljudi u SAD glasaju na glasačkim listićima, a većina to čini lično na svom lokalnom biračkom mestu.

Postoje tri načina popunjavanja glasačkih listića:

• Ručno obeleženi papirni listići - većina ljudi glasa ručno, prema podacima Verified Voting, organizacije koja prati tehnologiju glasanja.

• Uređaj za označavanje glasačkih listića - ove mašine omogućavaju biračima da glasaju elektronskim putem, a takođe i naprave papirni zapis. Otprilike četvrtina ljudi glasa na ovim mašinama, prema Verified Voting-u.

• Elektronske mašine - oko 7 odsto birača živi u jurisdikcijama koje koriste elektronske mašine za direktno snimanje (DRE), računare koji čuvaju glasove u memoriji, obično bez papirnog traga.

Tanjug/AP photo

U većini država glasanje putem pošte je dozvoljeno ili ljudi mogu da predaju svoj glasački listić ranije u svojoj lokalnoj izbornoj kancelariji.

Ovo je uglavnom rezervisano za one koji teško mogu da dođu do biračkog mesta ili za državljane SAD koji su u inostranstvu ili služe u vojsci.

Većina država takođe dozvoljava rano lično glasanje onima koji ne mogu da dođu na biračko mesto tog dana, ali ne žele da glasaju poštom ili da ostave svoj glasački listić.

Šta je na glasačkom listiću?

Glasački listići mogu izgledati drugačije od države do države, ali uvek postoji predsednički deo, gde glasač označava kog predsednika i potpredsednika želi, i delovi u kojima glasaju za senatore i predstavnike.

To se radi tako što se označi polje pored željenog kandidata.

Kako se broje glasovi?

AP Photo/Evan Vucci

U većini država se broje elektronskim skenerom, iako se povremeno broje ručno.

Zašto je dan izbora uvek utorak?

Izborni dan je uvek je prvi utorak posle prvog ponedeljka u novembru i tako je od 1845. godine.

Prema History.com, to je zato što je većina građana radila na farmama i živela daleko od svog biračkog mesta 1800-ih, a ljudi su često putovali na najmanje jedan dan da bi glasali.

To je značilo da su zakonodavci morali da dozvole dvodnevni rok za dan izbora. Vikendi su bili nepraktični jer je većina ljudi išla u crkvu, a sreda je bila pazarni dan za farmere, navodi History.com, što je utorak činilo najboljom opcijom.

Održavanje u novembru takođe je povezano sa poljoprivredom, kaže se, jer se smatralo da prolećni i letnji izbori ometaju sezonu sadnje, a kasno leto i rana jesen poklapaju se sa žetvom.

Novembar je izabran i jer još nisu počele hladne zima, kada je putovanje do biračkih mesta otežano.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi