I za organsko vino nam treba rejonizacija
Organsko vino s geografskim poreklom je sve traženija roba u svetu a Srbija ima uslove da ga proizvodi
U Srbiji se sve češće priča o rejonizaciji poljoprivrede, odnosno o tome gde je koje povrće i voće najbolje saditi. Stručnjaci su uradili rejonizaciju voćarske proizvodnje na severu zemlje i u delovima zapadne i centralne Srbije, a sada se to uklapa i sa organskom proizvodnjom jednog od proizvoda koji je sve traženiji na svetskoj pijaci – organskog vina.
Stroge inspekcijske kontrole garantuju da je vino proizvedeno tamo gde proizvođač ima sertifikat, i tek onda na etiketi može da piše "organsko vrhunsko vino sa geografskim poreklom".
A potražnja za organskim vinom u Evropi raste stopom od čak za 20% ističe za „RTS“ Branislav Anđelić, iz organske vinarije „Plavinci" u Grockoj.
– Imate čitave segmente populacije, pre svega ove od 25 do 35 godina, koji neće da piju ništa sem organskog vina – kaže Anđelić.
Pročitajte još:
Grocka je nekada bila srpski kraj poznat po vinogradima, a tek potom po drugom voću. Na parceli od jednog hektara otetog od korova pre deset godina, porodica Anđelić je zasadila prvi organski vinograd. Kažu da vina prave u saradnji sa prirodom, od ručnog branja pa nadalje.
Ručna berba posebno važna
– Ručna berba je jako važna zbog toga što se ne oštećuje grožđe. I onda ne dođe do oštećenja grožđa i ne krene ta fermentacija još u vinogradu, nego tek kada dovedemo grožđu u vinariju – objašnjava organski vinogradar.
Vino se dobija od lokalnih autohtonih ili odomaćenih sorti koje su mnogo otpornije i na neke potencijalne probleme u budućnosti, napade bolesti i štetočina.
– Imamo vrlo limitirane uslove proizvodnje u cilju zaštite. Znači nema sintetičkih pesticida – objašnjava način proizvodnje ovakvog vina Ivana Simić iz Nacionalne organizacije za organsku proizvodnju.
Ne može baš svuda
Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu svaki poljoprivredni proizvođač je u obavezi da jednom u pet godina analizira plodnosti zemljišta, a organski proizvođači to moraju da urade na svake dve godine.
U Francuskoj za petinu manje vina
Loše vremenske prilike ove godine su imale veoma loš uticaj na organske vinograde na zapadu ove zemlje, što je uslovilo gotovo za 20%o manje vina nego prethodne.
Na jednom imanju nedaleko od Nanta, oskudna berba grožđa ove godine ostavila je gorak ukus 52-godišnjem vinogradaru Vinsentu Barbijeu, koji ne pamti ovakav udarac za proizvodnju organskog muskata.
Prvih šest meseci 2024. godine bilo je veoma kišovito, sa malo sunčeve svetlosti, pa se pojavila plesan koja je toliko uništila grožđe da umesto uobičajenih 20 berača sada samo njih osam berača pokušava da spasi šta se spasiti može.
– Naša preporuka za svakog proizvođača koji planira da se uključi u organsku proizvodnju jeste da uradi analizu zemljišta. Zašto? Neki put postoje u dubljim slojevima neki ostaci teških metala a proizvođač apsolutno poštuje sva pravila organske proizvodnje i posle mu se u plodu nađu ti ostaci metala – pojašnjava Jelena Milić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Da bi se olakšalo budućim proizvođačima ali i da država ne bi rasipala sredstva na subvencije za uzgoj nekog voća tamo gde mu mesto nije, i u vinogradarstvu su urađene tematske mape i utvrđeni tipovi zemljišta.
– Ideja je bila da na osnovu tih mapa, odnosno karata koje smo mi predložili za određenu voćnu vrstu, Ministarstvo i određuje koje vrste će gde subvencionisati. Mi smo praktično rejone podelili na tri oblasti u Srbiji, za svaku voćnu vrstu. Taj dokument u stvari služi kao preporuka proizvođačima da treba da odaberu odgovarajuću voćnu vrstu ali u cilju postizanja najboljeg prinosa i kvaliteta ploda", ukazuje prof. dr Dejan Đurović s Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari