Kako da stignemo do zdrave poljoprivrede? Ne baš tako teško...

Težnja za vraćanje ravnoteže u prirodne procese u poljoprivrednoj proizvodnji,onako kako su funkcionisali pre čovekovog uticaja i promena koje je izazvao, mora biti u fokusu poljoprivrede. A to je moguće jer gde se o tome vodi računa dokazan je napredak u poboljšanju plodnosti zemljišta uz primenu principa minimalnog uznemiravanja zemljišta, vraćanja organske materiju u zemljište, korišćenja mikrobioloških preparata, sejanja pokrovnih, istakao je agronom Marko Bojin u toku radionice "Tranzicija ka regenerativnoj poljoprivredi".

Radionicu, na kojoj su bili stručnjaci iz regiona i četrdesetak poljoprivrdnih proizvođača, ogranizovali su Donau Soja i EIT Food u Subotici, prenosi Poljoprivreda.info. 

Donau Soja je ovim događajem zvanično i otpočela drugu godinu projekta pod nazivom „EIT Food Regenerative Agriculture Program“.

Dr Jordana Ninkov, naučna savetnica iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, istakla je da regenerativna poljoprivreda nije samo izbor poljoprivrednih istraživača, već strateško pitanje Republike Srbije u prilagođavanju poljoprivrede na klimatske promene. Intenzivna poljoprivreda dovela je do iscrpljivanja zemljišta i pada njegovog kvaliteta, što klimatske promene dodatno ubrzavaju. Procenjuje se da je polovina svetskog poljoprivrednog zemljišta već degradirana, najčešće usled gubitka organske materije – humusa. Sličan trend prisutan je i u Srbiji, gde se beleži pad sadržaja humusa, važnog saveznika u prilagođavanju na klimatske promene.

– U Vojvodini, polovina zemljišta spada u klasu slabo humusnih zemljišta (< 3% humusa), dok druga polovina ima srednji sadržaj humusa. Ovo je alarmantno stanje s obzirom na prirodni potencijal regiona, gde bi gotovo celokupna obradiva površina mogla pripadati klasi zemljišta bogatog humusom (> 5%) – navela je Dr Ninkov.

Profesor Danijel Jug, sa Osiječkog Fakulteta agrobiotehničkih znanosti, govorio je o konzervacijskoj obradi zemljišta, koja predstavlja složen sistem u kojem se povoljni uslovi za proizvodnju useva postižu primenom različitih redukovanih zahvata obrade zemljišta (ili njihovim potpunim izostavljanjem) i ostavljanjem biljnih ostataka na površini ili blizu površine zemljišta, u količini koja odgovara agroekološki lokalnim uslovima. Ovim pristupom sprečava se dalja degradacija zemljišta i poboljšavaju se njegova fizička i biološka svojstva.

Profimedia

 

– Ovakav pristup smanjuje emisiju CO2, povećava otpornost na sušu i doprinosi dugoročnoj održivosti proizvodnje – rekao je profesor Jug.

Dr Vladan Ugrenović je u svom izlaganju istakao da će erozija biodiverziteta imati negativniji uticaj na poljoprivrednu proizvodnju u budućnosti.

– Jedan od problema, sa nesagledivim posledicama, je dramatičan pad pojave i raznovrsnosti svih vrsta insekata oprašivača. Stvaranje i očuvanje staništa oprašivačima može poboljšati ukupni biodiverzitet i funkcije ekosistema koje pruža, a uvođenje polinatorskih traka na poljoprivredne površine jedna je od najefikasnijih mera – istakao je u svom izlaganju dr Ugrenović.

Jelena Šmalc, rukovodilac govedarske farme na imanju Delta Agrara, održala je predavanje o važnosti integracije stočarske i biljne proizvodnje, kao ključnog faktora za održivi razvoj poljoprivrede. Kroz svoje bogato iskustvo, Jelena je naglasila brojne prednosti koje ovakav pristup može doneti, kako u pogledu produktivnosti, tako i u očuvanju prirodnih resursa.

Predavanje je pokrilo teme kao što su pregonska ispaša, upravljanje stajnjakom, kao i značaj krmnih useva u integraciji stočarske i biljne proizvodnje.

Ekološke i ekonomske koristi regenerativne poljoprivrede bili su tema predavanja profesora Dragana Žikića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Profesor Žikić je ukazao na naučne dokaze o vezi između emisija gasova sa efektom staklene bašte i globalnog zagrevanja, naglašavajući posledice poput porasta temperature, gubitka ledenog pokrivača i negativnog uticaja na biodiverzitet.

– Prema podacima IPCC-a (The Intergovernmental Panel on Climate Change), poljoprivreda, šumarstvo i korišćenje zemljišta zajedno čine oko 24% globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali istovremeno nude značajan potencijal za smanjenje emisija kroz vezivanje ugljenika – istakao je profesor Žikić.

Poseban deo bio je posvećen potencijalu regenerativne poljoprivrede da smanji emisije kroz povećano skladištenje ugljenika u zemljištu. Profesor Žikić je ukazao i na značaj računanja emisija i na primerima ilustrovao kako konkretne prakse, poput minimalne obrade zemljišta, korišćenja pokrovnih useva, precizne primene đubriva i upotrebe inhibitora nitrifikacije, doprinose smanjenju emisija.

Profimedia

 

Kako to sve izgleda na terenu

Drugog dana obuke proizvođači su imali prilike da posete kompaniju Geneza u Kanjiži gde ih je u ataru dočekao agronom Marko Bojin. Ova kompanija primenjuje prakse regenerativne poljoprivrede nekoliko godina, uveravajući se u njihove brojne koristi i nesebično deli svoja iskustva i saznanja.

– Naša kompanija, kao i ja lično, težimo vraćanju ravnoteže u prirodne procese u proizvodnji, onako kako su funkcionisali pre čovekovog uticaja i njegovih promena. Napredovali smo u poboljšanju plodnosti zemljišta tako što primenjujemo principe minimalnog uznemiravanja zemljišta, vraćamo organsku materiju u zemljište, koristimo mikrobiološke preparate, sejemo pokrovne useve, a takođe radimo na pošumljavanju i uspostavljanju vetrozaštitnih pojaseva oko parcela – istakao je agronom Bojin.

Profimedia

 

Poljoprivredni proizvođači imali su priliku da na terenu vide pokrovni usev spanaća, zatim uljanu repicu i ječam koji se gaje bez upotrebe mineralnih đubriva, uz primenu pilećeg i ovčijeg stajnjaka, kao i mikrobioloških preparata, a uz minimalnu obradu zemljišta koja isključuje oranje.

Pored tehnika regenerativne poljoprivrede, proizvođačima je predstavljena i primena metoda precizne poljoprivrede, uključujući aplikaciju pesticida putem drona, kao i setvu i kontrolu korova pomoću robota.

BONS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi