Inflacija zasad do 4,5% a do kraja godine će pasti na 3,5%
U Narodnoj banci Srbije optimistični i po pitanju infalcije i po rastu BDP-a uprokos reizicima koji rastu u svetu
Inflacija u Srbiji će u ovom kvartalu da bude do gornje granice ciljanog koridora do 3±1,5% da bi topom počela da pada u drugom i do kraja godine bila 3,5%, rečeno je na prestavljanju febraurskog Izveštaja o inflaciji u Narodnoj banci Srbije.
Viceguverner NBS Željko Jović, koji je umesto odsutne guvernerke Jorgovanke Tabaković, predstavio Izveštaj, rekao je da će ovakovom kretanju inflacije najviše doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i očekivano niže svetske cene energenata ali i usporeniji rast cena hrane usred povoljnije poljoprivredne godine.
– I dolazak nove poljoprivredne sezone od maja, pod pretpostavkom da bude prosečna, treba da rezultira pojeftinjenjem voća i povrća, kao i nižim troškovima u proizvodnji hrane. Pored toga, projektovano kretanje realnih zarada u skladu s rastom produktivnosti i manji rast cena usluga treba da doprinese usporavanju bazne inflacije i njenom približavanju ukupnoj inflaciji – rekao je Jović.
BDP možda i na +4,7%
Privredni rast nastavljen je i u poslednjem tromesečju 2024. godine, kada je nivou godine rast BDP dostigao 3,9%, a ove godie će biti još veći, prognoziraju u NBS.
Pročitajte još:
Država ima para da kupi NIS
Na novinarsko pitanje da li dražva ima para da kupi NIS od Gasproma, ukoliko to bude jedino rešenje sankcija SAD, iz NBS odgovaraju da su devizne rezeve na rekordnom nivou i da iz dela novca koji je na računima države u NBS može da se obavi takva transakcija "ma koliko mi procenjivali da NIS vredi".
Srbija ima dugoročni potencijal rasta privede od 4%, a on će u 2025. godini biti 4,5% i to u srednjem scenariju NBS. Taj scenario, koji daje veću projekciju nego što je ona Ministarstva finansija, baziran je na 1% rasta evrozone kao najvećeg trgovinskog partnera, početku serisjke prozivodnje novog modela “gradne panda“ u kragujevačkoj fabrici FCA Srbija, povećanju proizvodnje auto-guma u zrenjaninskom Linglongu i početku rada nove termoelektrane B3 u Kostolcu.
– Ukoliko se promene spoljne prilike i nastavi se sa jačanjem protekcionizma u vodećim privredema sveta i geopolitčkim tenzijama, taj naš rast bi mogopa biti manji za 0,3 procentan poena ali ako recimo dodatne carinske tarife izostanu moga bi biti i veći za 0,2% u odnosu na osnovni scenario – kaže Mirjana Miletić, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u NBS.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari