Kako nam je s kreditima počela 2025: Kako smo se nadali…
Oni koji su su uzeli kredite, kao i oni koji bi da se zaduže, očekivali su značajan pada kamata od početka prošle godine do danas. Šta se ostvarilo?
Sa objavama da je ekonomska kriza pri kraju, potkrepljenih obaranjem referentnih kamatnih stopa centralnih banaka, od početka 2024. godine do danas svi oni koji su zaduženi kod banaka, kao i oni koji su tek želeli da dođu do više novca od onoga što su zaradili, očekuju osetan pad kamata.
Prošla godina nas je u tome pomalo razočarala, jer pad je izgledao mali a sada sa svežim podacima Narodne banke Srbije, imamo nagoveštaj kako će to biti u 2025.
U januaru 2025. godine, ukupna prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu je iznosila 10,1%. To je više za 0,2 procentna poena nego u decembru, kao posledica viših kamatnih stopa na gotovinske kredite (za 0,1 p.p., na 10,4%) i na ostale nekategorisane kredite (za 0,5 p.p., na 8,8%).
Kada se gledaju krediti „u evrima“, tačnije indeksirani stranom valutom, kamatna stopa je bila 5,6%, za 0,1 p.p. više u odnosu na prethodni mesec.
Pročitajte još:
Pad manji od željenog ali ipak...
Prema podacima o ponderisanim kamatnim stopama komercijalnih banaka na kredite stanovištu i privredi, ipak vidimo da pad i nije toliko mali. Svakako je manji od željenog ali je u skladu sa najavama bankara da do značajnijeg pada kamata, koje su skočile u nebo tokom postkovid krize, neće doći tako brzo.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š., podaci NBS
I to se vidi i kada se ove generalne brojke „usitne“. Za dinarske keš kredite ročnosti do godine dana, prosečna kamata je u januaru je bila 10,97%, u decembru 11,69% ali je u januaru 2024. godine bila 11,7%. Deluje malo ali to je zapravo pad od 6% za godinu dana.
Kod kredita koji se vraća za dve do pet godina pad je još veći, sa 13,35% u januaru 2024, na 12,6% u decembru i 12,29% u januaru, što je gotovo 8%.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š., podaci NBS
Ograničenje kredita – za „zelenaše“
U Srbiji je u parlamentaroj proceduri Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je spremila NBS a koji za koji javnost očekuje da ograniči rast kamata. Međutim, to se neće desiti jer suština zakona nije da se bankama ograniče kamate, nego da se smanji razlika među njima, tj. da se eliminišu one „zelenaške“.
To se vidi iz toga da reper, na osnovu kojeg se određuje maksimalna kamata na tržištu za određeni vrstu kredita, nije neka konkretna kamata ili s nečim drugim određenim povezana veličina, već tržišna prosečna (ponderisana) kamata. Tako da banke od 2026. neće moći da zaračunaju kamatu koja je veća za 25% od one koja je prosečna, što bi da zakon važi danas značilo da banka može da stavi hipotekarnu kamatu od 6,3% na kredit u evrima ako je prosek na tržištu 5,06% kao što je sada.
Razlog ovakvom kretanju kamata je konkurencija banaka u ovom segmentu kredita, gde je potražnja najveća.
A za obe vrste kredita euribor i belibor su se kretali isto. Belibor koji čini deo kamatne varijabilne stope kredita u dinarima je pao sa 5,69% (3M) i 5,8% (6M) na 4,7% i 4,74%.
Kod kredita u evrima pad je još veći. Za jednogodišnje pozajmice sada je kamata 3,84% (u decembru je bila trunčicu viša), a bila je 4,3%, što je manje za 10,7%.
Zanimljivo je da je kod keš kredita do pet godina kamata sada veća, jer se sa 3,45% stiglo na 3,49%.
Kod stambenih kredita u evrima, koji su velika većina na tržištu nekretnina, kamata je takođe porasla i oni su sada u proseku 5,06% umesto 4,48% koliko su bili pred godinu dana.
Kao i kod belibora, i ovde je međubankarska kamatna stopa u međuvremenu padala, i to značajno. Euribor je pao za trećinu - sa 3,95% (3M) i 3,9% (6%) na 2,49% i 2,39%, odnosno za 1,5 procentni poen, za koliko je trebao da padne i kamatna stopa kredita.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari