Korona staje ali cene nastavljaju: Čelik i cement spremaju udar, hoće li cena stanova odoleti?
Rast cene nekretnina od 10 do 20 odsto u prošloj godini u Evropi neće se zaustaviti sa prestankom pandemije korone, kao pokretača jedne od većih ekonomskih kriza u nekoliko poslednjih decenija. Ne samo da će cene stanova nastaviti da rastu, kažu trgovci nekretninama, već se pribojavaju bi rast mogao i da ubrza zbog novog talasa poskupljenja repromaterijala – građevinskog čelika, drveta i cementa pre svega.
U regionu najavljuju da će cene čelika ovih dana biti povećane za 20 odsto pa se postavlja pitanje da li to znači da će i u Srbiji cene nekretnina nastaviti svoj dugogodišnji uzlet.
- Svi imaju isti problem u svetu, i on nije mali ali nije baš sve tako kako prenose mediji. Građevinarstvo trpi pritisak cena i ko nije na vreme obezbedio repromaterijal ili ugovorio cene sad ima problem. Negde je problem čelik a negde, kao u Grčkoj, visoka cena cementa. Međutim neka povećanja cena su već ugrađena u tekuće projekte, neka će pokriti osiguranja ali svako će se delom smanjiti i profit, kao rizik ugovaranja posla. Ali, nemam utisak da su poskupljenja reprometerijala najveći problem, pogotovo ne u Srbiji - kaže za 24sedam inženjer Dejan Bojović iz Srpske asocijacija za rušenje i dekontaminaciju.
"Kod nas ionako raste"
Bojović ističe da se kod nas tek delomično percepira taj problem sa cenama materijala kao presudan kod poskupljenja, jer cena nekretnina kod nas ionako stalno raste.
Pročitajte još:
- Kod nas cena ne raste zbog svetskih cena, već zbog toga što je neusklađen odnos male ponude i mnogo veće tražnje. Privatni sektor ubrzano zida, verovatno su se ljudi snašli još ranije i ne vidim neku veliku razliku u ceni krajnjeg produkta danas i pre godinu ili dve dana a koja bi se mogla pripisati cenama materijala. Čelik je danas skuplji 70 do 80 odsto nego što je bio pre pandemije 2020. ali cene u novogradnji su po zvaničnoj statistici za godiinu dana porasle manje od 10 odsto – objašnjava Bojović.
Pixabay
Bojović se upravo vratio sa aktuelnog sajma „Verde tek“ u Atini na kome su s okupili ljudi iz sfera zelene gradnje, novih materijala i cirkularne ekonomije, i on ističe da se tamo nisu potencirale visoke cene kao najveći problem.
Prvo „pomoći svojima“
Dejan Bojović potencira još jedan problem koji je bio vidljiv u Atini, a to je zatvaranje privreda.
-Jedna od prvih posledica krize je bila da su pokidani lanci snabdevanja i međunarodne protoka robe i kapitala. Svi su morali da se više okrenu sebi i svom tržištu a to se sada pretvorilo u to da “brane“ od dolaska ili vraćanja stranaca. To je normalno, morate prvo pomoći svojima – napominje Bojović.
- Cene materijala diktiraju berze, to više stvar nekog mešetarenja ali tu ništa ne možete da učinite. Kupićete po ceni kolika je na tržištu, malo podići svoju i tako dalje ali veći je problem ako stanu investicije. U svetu se više plaše kako će da prežive, zbog toga u građevinskom sektoru Evrope sada sve više pritiskaju države da pokreću infrastrukturne projekte i javne radove i tako zaposle i male i srednje firme – ističe Bojović.
Upozorenja iz Nemačke
A da su u strahu velike oči, pokazuju i upozorenja koja stižu iz građevinskog i metalurškog sektora Nemačke. Pandemija na koju su se nadovezale turbulencije na tržištu zbog zapadnih sankcija Rusiji, dovele su do jednog naizgled banalnog problema – nestašica eksera.
Isporuke važnih proizvoda za građevinarstvo, kao što su šrafovi i ekseri, zbog sankcija više ne dolaze u Nemačku i to predstavlja ozbiljan problem, istakli su ovih dana iz Udruženja nemačke građevinske industrije.
- Ne možemo danas više predvideti da li će biti dovoljno materijala za sve građevinske radove u Nemačkoj. Obustavljanje gradnje brojnih projekata više se ne može isključiti - upozorio je Tim Oliver Miler, direktor Udruženja.
Drugi problem za građevinare je porast cena repromaterijala - čelika, bitumena ili aluminijuma. A fabrike koje ih proizvode se bave pitanjem cene nego da li više uopšte mogu da ekonomično rade.
Pixabay
Udruženje „Nordmetal“ ukazuje da je ugrožena svaka deseta kompanija industrije metala i elektronike – što zbog manjak sirovina iz Rusije, Ukrajine i Belorusije, što zbog visokih cena gasa i struje.
Pre nedelju dana mala čeličana „Leh štalverke“ u Bavarskoj obustavila je proizvodnju građevinskog čelika jer joj se ne isplati da radi sa ovim cenama struje.
A energetska kriza na pogađa samo male, jer i „Salcgiter“, nemački drugi po veličini proizvođač čelika, prilagođava svoju proizvodnju u čeličani u Pejnu, kao bi smanjio troškove a najveći u branši, „Tisen“ , prijavio je da za poslednjih šest meseci imaju dodatni trošak od 100 miliona evra zbog viših cena energije.
Proizvodnja trpi i drugde, pa je „ArselorMital“, najveći svetski proizvođač, svoje čeličane u Španiji, Nemačkoj, Luksemburgu, Poljskoj i Rumuniji stavio na „start-stop“ režim, pa rade samo kada je struja jeftinija.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari