Veliki oporavak prodaje stanova, cene i dalje grabe brže od inflacije

Izgleda da je tržište nekretnina u Srbiji „preživelo“ krizu. Sada možemo reći da se prodaja oporavlja, nakon godinu i nešto zastoja a cene nikada i nisu zaista prestale da rastu, čak i kada prodaje nije bilo.

U Srbiji je u četvrtom tromesečju 2024. godine zabeležen nastavak umerenog međugodišnjeg rasta cena stanova od 5,05%. Pritom prednjači rast cena kod investitora (5,52% međugodišnje) od one kod vlasnika „starih“ stanova (4,78%), kazuju podaci iz novog periodično izveštaja Indeksa cena stanova Republičkog geodetskog zavoda.

To je i dalje „pristojan“ rast cena, pogotovo kada se ima u vidu da je prosečna inflacija u poslednjem kvartalu 2024. godine bila 4,4% a godinu dana ranije gotovo duplo veća – 8%.

Kada se taj procentualni rast cene stanova prebaci u „tvrdu valutu“, to na tržištu Beograda daje srednju (ne i prosečnu) cenu od 2.271 evro za starogradnju i 2.262 evra za novogradnju.

U Novom Sadu to je 2.069 evra i 2.065 evra, što je nastavak približavanja tamošnjih cena prestoničkim, iako to prosečna plata ne prati istim stopama.

Na siromašnijem „jugu“ zemlje, cene su 1.366 evra za starogradnju i 1.836 evra za novogradnju u Nišu, i 1.168 i 1.456 evra u Kragujevcu. Tu je evidentno da tamošnji kupci nemaju „poštovanje“ za stanove u zgradama koje su građene u vremena kada su poštovani neki drugi građevinski standardi i prakse, što je uočljivo kod Beograda i Novog Sada.

Ilustracija 24sedam/G.M.Š.

 

Na jugu Srbije prodaja raste duplo brže od prestonice

Ovakvom rastu cena možda je doprinela veća aktivnost na tržištu, koja je merena brojem kupoprodaja i njihovom vrednošću u četvrtom tromesečju 2024. dostigla najviši nivo u zadnje dve godine. Ostvareno je 13.372 ugovora za promet stanova, koji su ukupno bili vredni 1,3 milijarde evra, što je 20,6% više ugovora nego što je bilo pre godinu dana.

Zanimljivo je da je na teritoriji Južne i Istočne Srbije rast gotovo dvostruko veći (33,2%, na 1.702) nego na najvećem tržištu – Beogradu (18,9%, na 4,726 ugovora). Između toga nalazi se tržišta Vojvodine (25,4%, 3.807), dok je Šumadija i Zapadna Srbija porasla najmanje (12,2%, 3.137 ugovora).

Oživljavanju prodaje stanova svakako su doprineli krediti, odnosno njihova veća dostupnost. Kamate, koje su ograničene na nominalnih 5%, nakon nekog vremena dovele su do toga da je broj stanova uzetih na kredit povećan za ogromnih 75%. Doduše, treba imati u vidu da ova statistika tako velika jer je u istom  periodu prethodne godine zabeležen pad od 36%.

Gledano u nekim očiglednijim okvirima, to je stanje da je svaki četvrti stan kupljen novcem iz svežeg kredita. I to je značajan rast jer godinu dna ranije to je bilo osam procentnih poena manje.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi