Treba li da se plašimo za cenu goriva kada gledamo užase sa Bliskog istoka?
Rasplamsavanje oružanih sukoba u gotovo svim pravcima na naftom bogatom i geostrateški važnom Bliskom istoku ponovo je uzdrmalo cenu nafte
Bliski istok ponovo bukti, i nakon strahota iz Gaze i Zapadne obale kojima smo svedočili preko televizijskih ekrana i društvenih mreža, sukob Izraelaca sa komšijama se s teritorije koju kontroliše Tel Aviv prelio prvo na Liban, a sada se otvoreno uključio i Iran.
Ovakvi događaji, pogotovo vezani i „kondenzovani“ u kratkom vremenskom periodu, obično imaju značajne posledice po tržište nafte, kako po snabdevanje, tako i po cenu. Bliski istok je deo sveta koji podmiruje petinu svetskog izvoznog tržišta, a tuda, Ormuškim moreuzom pa Crvenim morem i Sueckim kanalom, prolazi jedna od najznačajnijih brodskih trgovačkih ruta.
Međutim, u poslednjih nekoliko godina tržište na ovakve događaje reaguje neočekivano blago, i to se ponavlja i ovih dana, kada je Iran odgovorio na ubistvo vođe Hezbolaha u Libanu raketnim masovnim napadom na teritoriju Izraela.
Iako je ovo jedan od najvećih direktnih sukoba dve od tri vodeće sile u regionu, globalna cena nafte se pomerila svega 5%, sa 71,5 na 75,5 dolara za barel brenta.
Pročitajte još:
Sa 75 dolara za barel cena se zapravo vratila na onu koja je bila početkom godine. Za poslednje dve, cena nije mnogo oscilirala oko te kote, svega desetak odsto u plus ili minus. Tako je najniža cena bila u junu 2023. i septembru ove godine, kada se spuštala ispod 69 dolara, a najviša je išla do 85 – u aprilu i julu 2024. (i do 84 dolara u septembru 2023).
Ice berza/24sedam
U poslednjem navratu, od 10. septembra, ponovo je u uzletu sa 68,8 dolara na današnjih 75,4. To je i dalje ispod statističkog proseka i u 2023. i u ovoj godini od oko 83 dolara za barel brenta.
Iako se u trgovini, pogotovo berzanskoj, i u politici nikada ništa ne zna sa izvesnošću, ni analitičari renomiranih finansijskih kuća po svetu ne vide naftu dugoročno na 100 ili 150 dolara po barelu, kao što je bilo prognoza prethodnih godina.
Procena londonske banke HSCB, od 1. oktobra, kaže da će i u narednoj godini nafta biti jeftinija, 70 dolara za barel, dok je prethodno početkom septembra Benk of Amerika prognozirala cenu na 75 dolara, otprilike na koliko je vide i banke Goldman-Saks i JP Morgan.
Zasad nema i „raketiranja“ na srpskim pumpama
Iako je situacija na Bliskom istoku posebno uzavrela poslednjih godinu i više dana, to se ne oseća ni na tržištu u Srbiji, gde se tradicionalno decenijama svaka geopolitička čarka negde u svetu koristila za opravdanje podizanja cena.
Cena benzina je oko 180 dinar za litar, a dizela 190 dinara za litar, već godinu dana. Čak se u poslednjih dvanaest nedelja kretala samo nadole. Tome je, naravno, razlog što u formuli za obračun nije cena brenta već derivata na Mediteranu, a ni formule se nadležni ne drže striktno matematički.
A ukoliko cena nafte/derivata na berzama baš podivlja, Vladi je uvek na raspolaganju i privremeno smanjenje akcize na gorivo, koja sa drugim državnim davanjima čini polovinu cene koju platimo na pumpi.
U ovakvoj konstelaciji, procena Berklisa s kraja juna od 90 dolara izgleda ekstremno. Mada ima i onih koji smatraju da zbog novih sukoba može da naraste i na 100 dolara, koliko procenjuje viši analitičar energetike kompanije "MST Marki" (MTS Marquee) Saul Kavonik.
Prema njegovom mišljenju, u sukob je sada direktno uključen i Iran, čime je ugroženo do 4% globalne ponude nafte, prenosi CNBC.
Kavonik ovakav scenario vidi ako Izrael izvede opsežniji napada na Iran, koji bi mogao da odgovorio blokadom Ormuškog moreuza, i značajno poskupi dotok nafte u Evropu.
Zijad Daud, iz "Blumberg intelidžensa", smatra da ipak nema većeg rizika za globalno snabdevanje naftom iz regiona.
- Međutim, ako se to desi, cene možda neće ići četvorostruko, kako to je bilo izbijanjem rata 1973. i sankcija Arapa, ali bi mogla da ide kao što je bilo nakon iračke invazije Kuvajta. Kako je danas početna tačka mnogo viša, to bi značilo da cena skoči na 150 dolara – upozorava Daud.
Međutim, to ne bi trebalo da potraje, čak i ako se desi. Sa većinskom procenom se ovde svakako slaže i jedan veliki proizvođač nafte i gasa, Azerbejdžan, koji je u državni budžet za 2025. godinu stavio kalkulaciju prihoda na osnovu cene od 70 dolara.
Ilustracija 24sedam/G.M.Š.
Cena može da se podigne na 80 dolara do kraj godine, kaže Međunarodna agencija za energetiku, zbog pražnjena zaliha i toga da OPEK+ nije povećao proizvodnju (odnosno smanjio ranije restrikcije), kao što je bilo očekivano. Međutim, pad potražnje zbog, generalno, sporijeg rasta Kine i zelene agende Zapada, ne daje podlogu za više cene i u 2025. godini.
BONUS VIDEO
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari