Građevinarstvo stiglo na nulu, hoće li se stanogradnja izvući?

Srpska ekonomija je u drugom kvartalu ove godine porasla na 4% u odnosu na isti period prošle godine, i to je i pored usporenja u odnosu na prethodni kvartal, i dalje relativno visok rast. Međutim, ozbiljni ekonomski analitičari su već najavili da će druga polovina godine rast biti još usporeniji, i to prevashodno zbog toga što se menja baza, odnosno rast je u tom periodu bio prošle godine viši nego spočetka.

To usporenje je sračunato sa priličnom snažnim rastom građevinske industrije, kao jednog od, uz usluge, vodećih segmenata kada je povećanje srpskog BDP-a u pitanju. Međutim, tu bi sada moglo biti problema jer ni građevinarstvo više ne vuče privredu kao što je to bilo prethodnih godina.

To, doduše, nije specifično za Srbiju jer slične probleme ima i velika Nemačka. Prema septembarskoj anketi IFO instituta, udeo kompanija u nemačkoj stanogradnji koje se žale na nedostatak porudžbina je porastao na 53%, a period u kome je taj broj inzad 50% se protegao već na više od deset meseci.

– Smanjenje kamatnih stopa na kredite kupcima u evrozoni još uvek nije uticalo na trendove u nemačkoj stanogradnji – prokomentarisao je šef istraživanja IFO Klaus Volrabe.

Građevinske dozvole u padu

Ovaj novi zastoj kod lokomotive čitave srpske ekonomije pokazuju današnji podaci o izdatim građevinskim dozvolama Republičkog zavoda za statistiku za prvi mesec trećeg kvartala.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

Ukupan broj građevinskih dozvola u avgustu je za 10% manji nego što je bio prethodnog avgusta. To ne bi moralo da bude mnogo zabrinjavajuće, jer brojke variraju iz meseca u mesec i broj dozvola zna da se statistički „preliva“ između susednih mesec, da nije tek malo boljeg podatka da je od početka godine do kraja avgusta broj dozvola tek 0,04% veći nego što je bio za prvih osam meseci 2023.

Taj međugodišnji skor je još u aprilu bio na +6,7% ali se od tada srozao na nulu.

Stvar tu nisu mnogo popravile ni cene gradnje, koje su do sada stalnim rastom „vadile“ statistiku, bar kod stanogradnje. Procenjena vrednost ukupnih građevinskih radova u Srbiji po izdatim dozvolama u avgustu, od 93 milijarde dinara (oko 796 miliona evra), je tek za nešto manje od 3% veća nego što je bila prošle godine u isto vreme.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

Međutim, za period od januara do avgusta je procenjena vrednost oko 638 milijardi dinara, što je za više od 3% manje nego u istom periodu prošle godine. U maju je i ovde skor bio u međugodišnjem plusu, i to još većem – 8,8%.

Stanogradnja produbila dubiozu

Za razliku od građevinarstva uopšte, stanogradnja kuburi sa novim investicijama, bar onim planiranim, već više od godinu dana. Nedostatak kreditnih kupaca, koji se još nisu vratili u dovoljnoj meri i pored mera Narodne banke Srbije da se ograniče kamatne stope na hipotekarne kredite (od septembra prošle godine a biće produžene i nakon decembra ove, do kada su prvobitno planirane).

žBroj kupovina na kredit se povećao, pokazali su nedavno podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ). U drugom kvartalu ove godine je 10% svih prometovanih nepokretnosti finansirano iz kredita, što predstavlja povećanje od 3 procentna poena u odnosu na prethodnu godinu. Kod kupovine stanova 23% svih kupovina realizovano na ovaj način, što je primetan rast u odnosu na 16,5% iz istog perioda prošle godine, zabeležio je RGZ.

Profimedia Pixabay

 

Ali, ni to još nije dovoljno ohrabrilo investitore da planiraju nove zgrade i stanove, jer prodaja stanova prilično stagnira već duže vreme. Zbog toga je i toliko manje podnetih zahteva za izgradnju stanova, pa je u avgustu izdato 18,7% manje građevinskih dozvola nego u istom mesecu lani.
Sa tim velikim avgustovskim padom produbio se i međugodišnji minus, pa je za prvih osam meseci zabeležen pad od 5,41%. U maju je skor još bio na nuli.

I dok će se u građevinarstvu generalno situacija svakako popraviti kako se budu zahuktavali infrastrukturi radovi za EXPO 2027, uz one najavljene na putnoj i železničkoj infrastrukturi, kod stanogradnje bi zastoj mogao da bude dugotrajniji.

Dogod kamatne stope na kredite ne popuste a potencijalni kupci stanova ne budu sigurniji da će, i zbog svih drugih troškova podignutih inflacijom, kredite moći da koliko toliko bezbolno vraćaju, neće biti ni veće tražnje a time ni investitora voljnih da rizikuju.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi