Svet stagnira, Srbija raste: Imaćemo najbrži rast u regionu do 2026!

Privredni rast u Srbiji će 2025. godine biti 3,5 odsto, a 2026. - 3,9 odsto, što je više od proseka u ekonomijama u razvoju Evrope i Centralne Azije, gde će privredni rast verovatno biti usporen uz očekivanja da ove i naredne godine bude oko 2,5 odsto, predviđanja su Svetske banke navedene u danas objavljenom Ekonomskom izveštaju za ovaj region.

Prema tim projekcijama, srpska ekonomija biće jedna od najbrže rastućih na Zapadnom Balkanu, gde bi stopa rasta u 2025. i 2026. trebalo na opadne na 3,4 odsto.

Tako bi ove godine u Albanija mogla da ima rast od 3,2 odsto, a slede Hrvatska (3,1), Crna Gora (3,0), Bosna i Hercegovina (2,7), Severna Makedonija (2,6), Bugarska (1,6) i Rumunija (1,4).

Kada je reč o 2026. godini, Albanija i Bosna i Hercegovina treba da imaju rast od 3,1 odsto, a slede Hrvatska (3,0), Crna Gora (2,9), Severna Makedonija (2,7), Bugarska (2,1) i Rumunija (1,9).

Svetska banka navodi da bi Centralna Evropa trebalo da zabeleži tek minimalno povećanje od 2,7 odsto, a projekcije za Rusiju ukazuju na sniženje stope rasta na 1,3 odsto u 2025. i 2026.

Ova finansijska institucija napominje da se rast širom ovog regiona stabilizovao u 2024. na nivou od 3,6 odsto, čemu je doprinela privatna potrošnja, zajedno sa osetnim povećanjem realnih zarada, priliva doznaka i zaduživanja potrošača, što je sve nadomestilo slabiju eksternu tražnju prouzrokovanu niskom stopom rasta u Evropskoj uniji. Značajna povećanja cena hrane i usluga dovela su do više inflacije, koja je u februaru 2025. porasla na međugodišnjih 5,0 odsto sa 3,6 odsto zabeleženih sredinom 2024.

Ovo nedavno ubrzanje inflacije navelo je više centralnih banaka da povećaju referentne kamatne stope ili odlože dalju relaksaciju monetarne politike.

Potpredsednica Svetske banke zadužena za region Evrope i Centralne Azije Antonela Basani istakla je da su zemlje Evrope i Centralne Azije prošle godine uspele da očuvaju stabilan rast, iako održavanje tog rasta postaje sve izazovnije usled globalne neizvesnosti, geoekonomske fragmentacije i niskih stopa ekspanzije ključnih trgovinskih partnera.

- Da bi se na duži rok ostvarila snažnija ekonomska ekspanzija, od presudnog je značaja da zemlje ovog regiona ubrzaju strukturne reforme na domaćem terenu kojima se podstiču razvoj dinamičnijeg i inovativnog privatnog sektora, preduzetništvo i usvajanje novih tehnologija - dodala je Basani.

U ovom izveštaju Svetske banke predstavljena je i posebna analiza mogućnosti za povećanje rasta u trenutnom izazovnom globalnom okruženju, u kojoj se naglašava značaj dinamičnog privatnog sektora.

Ističe se da bi države trebalo da ulažu više u inovacije, sprovode reforme kojima se podržavaju mlade kompanije, produbljuju finansijska tržišta i povećavaju ulaganja u istraživanje i razvoj, ali da se istovremeno i usmeravaju na usvajanje globalnih tehnologija i privlačenje stručnih znanja i kapitala. 

Bonus video: 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi