Neverovatan skok stanogradnje, iako broj dozvola pada

Srpsko građevinarstvo, kao jedna od perjanica domaće industrije, nastavilo je da posustaje, sudeći po broju izdatih građevinskih dozvola koje je danas objavio Republički zavod za statistiku. Međutim, kada se zađe u detalje, neke od brojki pokazuju da nije sve tako crno.

U oktobru je u Srbiji odobreno za gradnju 3.617 objekata, odnosno toliko je građevinskih dozvola izdato. To je 4% manje nego u istom mesecu prošle godine, a time je nastavljen i negativan niz od pet meseci u kojemu je broj dozvola „u minusu“ u odnosu na onaj pre godinu dana. Od januara, broj dozvola je za deset meseci u međugodišnjem padu od 1,5%.

Međutim, ovakav silazni trend ne bi trebalo da zabrine one na tržištu nekretnina, tačnije one koji se bave kupoprodajom stanova ili se kao potencijalni kupci ili prodavci interesuju za nju. Pre svega zbog toga što je u stanogradnji sitaucija u oktobru prilično drugačija.

Ne samo da se tu prekinuo silazni niz od maja 2024. godine, veće je rast ekstreman. Naime, prema izdatim dozvolama, isplanirana je gradnja čak 6.469 stanova, od čega su 492 individualne kuće.

To je rast od neverovatnih 110% u odnosu na prethodni oktobar. Sa ovim skokom, broj ukupnih dozvola za stanove od januara do oktobra je u 2024. godini stigao na 32.893, odnosno za 3,85% više nego za isti period u prošloj godini.

Prilično je povećan i broj dozvola za individualne kuće (odnosno zgrade sa jednim stanom, kako ih vodi statistika), za koje je izdato u oktobru 24% više dozvola nego u oktobru 2023.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

Na čemu se bazira optimizam investitora?

Naravno, sve ove optimistične brojke treba uzeti sa zdravom rezervom, jer radi se o dozvolama za objekte koji su tek u planu i pitanje je da li će se svi ostvariti.

Ali optimizam ima smisla jer stvari se na tržištu nekretnina, bar onom delu koje se tiče stanova, menjaju nabolje. Kreditni kupci se vraćaju sa blagim ali konstantnim padom kamata, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.

U Indeksu RGZ cena stanova za treće tromesečje, broj stanova kupljenih na kredit povećan je za 75% odsto međugodišnje. Od ukupnog broja stanova koji su u tom tromesečju dobili ili promenili vlasnika, 25% finansirano je iz kredita. To je čak za osam procentna poena više u odnosu na isti period prethodne godine.

Zbog toga se događa da je na međugodišnjem nivou broj kupoprodaja stanova drugo tromesečje u porastu (16,8%, naspram 7,6% međugodišnjem u prethodnom tromesečju).

I to pored toga što su cene novogradnje kvartalno porasle 1,23%, a međugodišnje 5,1%, pa je u Beogradu prosečna cena kvadratnog metra (50 percentil) došla na 2.180 evra, Novom Sadu 1.960, Nišu 1.700, a Kragujevcu 1.480 evra.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi