Kako otkup automobila iz inostranstva utiče na domaće tržište polovnjaka?

Uvoz polovnih automobila iz inostranstva poslednjih godina značajno je uticao na tržište u Srbiji – kako na cenu, tako i na ponašanje kupaca, pa čak i na poslovne modele firmi koje se bave prodajom i otkupom vozila.

Ovaj tekst donosi analizu kako masovan otkup automobila iz inostranstva menja dinamiku domaćeg tržišta i šta to znači za prodavce, kupce, ali i ekonomiju u celini. Saznaćete i zašto je preporučljivo da se, kada nabavljate automobil iz inostranstva, konsultujete sa profesionalcima, kao što je Otkup Automobila.

Otkup automobila iz uvoza menja pravila igre na domaćem tržištu

U Srbiji se godišnje registruje više od 150.000 polovnih automobila, a više od dve trećine njih dolazi iz inostranstva – najčešće iz Nemačke, Italije i Francuske. Ova vozila postaju osnova za dalju preprodaju, a otkup automobila svih vrsta, uključujući i uvozne modele, postaje ključna tačka obrta na tržištu.

Agencije koje se bave otkupom sve češće proširuju svoju delatnost na inostrana vozila jer znaju da kupci traže proverene evropske modele sa servisnom knjižicom i poznatom istorijom.

Problem nastaje kada se veliki broj tih vozila pojavi na tržištu u isto vreme. Prekomeran uvoz stvara pritisak na domaće prodavce polovnih automobila koji prodaju vozila poreklom iz Srbije, jer kupci sve više biraju "nemačke" ili "švajcarske" automobile, često zbog predrasuda o boljem održavanju.

Ovo dovodi do pada tražnje za domaćim polovnjacima i do pada njihove tržišne vrednosti, posebno kod starijih modela. Kada se uzme u obzir cena otkupa automobila u Srbiji, ona se često formira u odnosu na uvozne trendove.

Ako se iz inostranstva može uvesti bolji model za sličan novac, domaći prodavci i otkupljivači su prinuđeni da smanje svoje otkupne cene kako bi ostali konkurentni.

Tako dolazimo u situaciju da otkupna cena polovnih vozila na domaćem tržištu može biti i 15–20% niža nego što bi bila u uslovima ograničenog uvoza.

Uticaj uvoznih polovnjaka na ponašanje potrošača i lokalne trgovce

Promena potrošačkih navika uslovljena je dostupnošću većeg izbora, ali i snažnom digitalizacijom tržišta. Kupci danas pre nego što posete bilo koji auto-plac ili firmu za otkup vozila, najpre pretražuju oglase onlajn, porede cene i traže vozila sa uvozom i „bogatom opremom“. U takvom okruženju, trgovci koji se bave domaćim vozilima sve teže zadržavaju pažnju potencijalnih kupaca.

S druge strane, firme koje se specijalizuju za uvoz i otkup automobila svih vrsta – bilo da su vozila havarisana, neregistrovana ili luksuzna, kao što je Otkup Automobila – u prednosti su jer imaju širi dijapazon ponude i mogućnost bržeg obrta robe.

Njihove cene, iako opterećene troškovima carine, transporta i homologacije, i dalje ostaju konkurentne zahvaljujući nižim otkupnim cenama u EU.

Zanimljivo je da prema podacima Udruženja za trgovinu motornim vozilima Privredne komore Srbije, u poslednje tri godine registrovan je pad prodaje domaćih polovnih vozila za više od 18%, dok se broj uvoznih povećao za gotovo 25%.

To govori u prilog trendu u kome uvoz postaje dominantan izvor polovnih automobila, dok se domaća ponuda marginalizuje, osim u slučajevima nižeg cenovnog ranga.

Promo/Pexels

 

Pored toga, mnoge domaće firme su primorane da se uključe u uvoz kako bi ostale konkurentne, jer više ne mogu osloniti samo na domaći otkup. Ova promena poslovne strategije utiče i na strukturisanje troškova, jer zahteva dodatne resurse za logistiku, administraciju, carinske usluge i servisnu pripremu.

Ekonomske i regulatorne posledice masovnog uvoza polovnih vozila

Veliki broj vozila koji ulazi u zemlju nije samo pitanje tržišne ponude, već i ekonomski izazov za državu. Uvoz automobila direktno utiče na spoljnotrgovinski bilans, jer se radi o transferu novca iz Srbije ka zemljama EU.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2023. godini uvezeno je vozila u vrednosti većoj od 400 miliona evra, što je rast od preko 12% u odnosu na prethodnu godinu.

Iako država ubira prihode kroz carinu i PDV, deo stručne javnosti smatra da bi trebalo razmotriti politiku podsticanja domaćeg tržišta i reciklaže, kako bi se izbeglo zatrpavanje starim vozilima.
Većina automobila uvezenih u Srbiju je starija od 10 godina, što dodatno opterećuje ekološki i infrastrukturni sistem, ali i kreira pritisak na sistem tehničkih pregleda i servisnih kapaciteta.

Firme koje nude otkup automobila svih vrsta, kao što je Otkup Automobila, uključujući i uvozne, moraju da budu u skladu sa sve strožim pravilima, uključujući i odredbe o energetskoj efikasnosti i ekološkim standardima vozila. Takođe, pojavio se i izazov neregistrovanih otkupljivača koji rade bez dozvole, mimo zakona, i tako dodatno narušavaju tržište i ugrožavaju legalne preduzetnike.

U takvom okruženju, domaći prodavci i kupci moraju da budu oprezni: vozila iz inostranstva često dolaze sa prepravljenim kilometražama, nepotpunom dokumentacijom ili nevidljivim mehaničkim problemima. Iako su cene privlačne, dugoročni trošak može biti znatno veći ako se vozilo ne proveri adekvatno pre kupovine ili otkupa.

Perspektiva tržišta: Da li dolazi do zasićenja?

Iako je uvoz polovnih automobila iz Nemačke i drugih zemalja EU i dalje u porastu, sve više stručnjaka upozorava na moguće zasićenje tržišta. Kupovna moć građana opada, dok se broj dostupnih vozila povećava, što stvara disbalans između ponude i tražnje.

Firme koje se bave otkupom automobila svih vrsta moraće da budu selektivnije, jer neće svako vozilo imati tržišnu vrednost. U narednim godinama, očekuje se veći fokus na kvalitet umesto kvantiteta, kao i potreba za transparentnošću i proverom vozila, što može redefinisati tržišne standarde i navesti kupce da biraju pažljivije.

Masovni otkup automobila iz inostranstva preoblikuje domaće tržište polovnjaka – cene, ponudu, ponašanje kupaca i strategije firmi.

U tom procesu svi akteri, od trgovaca i firmi, kao što je npr. Otkup Automobila, do države, moraju se prilagoditi novim pravilima igre.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi