Šta je facijalna dismorfija i zašto najviše pogađa mlade žene: Pojava koja može da uruši svakodnevni život

Pojava poznata kao facijalna dismorfija (ili poremećaj opažanja sopstvenog tela – BDD) sve je prisutnija, a iskustva onih koji se s njom bore pokazuju koliko ozbiljno može da utiče na svakodnevni život.

Opsesivno fotografisanje i pad samopouzdanja

Nika Moti, dvadesetogodišnjakinja sa više od 368.000 pratilaca na TikToku, priznaje da u telefonu ima preko 50.000 selfija.

– Snimam se tokom celog dana, skoro svaki sat. Neprestano razmišljam kako me drugi vide, šta misle o meni. To je iscrpljujuće, ali mi deluje kao jedini način da zadržim kontrolu nad slikom koju šaljem svetu – kaže ona.

Nika dodaje da je ranije imala više samopouzdanja, ali da je sve počelo da se menja kada je intenzivnije počela da koristi društvene mreže.

– Gledala sam devojke koje izgledaju savršeno, koje svi obožavaju. Upoređivala sam se s njima i odjednom sam počela da sumnjam u sopstvenu lepotu – priznaje.

– Kad god me neko pozove da izađemo, prvo što pomislim je: Kako izgledam danas? Ako mislim da izgledam dovoljno dobro, izaći ću. Ako ne, ostajem kod kuće – kaže ona.

Pexels

Šta je zapravo poremećaj telesne dismorfije?

Psihijatar dr Katarina Filips, specijalizovana za BDD, objašnjava da ovo nije obična nesigurnost već opsesivna okupiranost sopstvenim manama – stvarnim ili izmišljenim.

– Ljudi sa ovim poremećajem često provode više od sat vremena dnevno opsesivno razmišljajući o svom izgledu, što im izaziva veliku patnju i otežava svakodnevni život – ističe dr Filips.

Na TikToku hešteg #facialdysmorphia ima hiljade objava, a filteri poput “inverted” ili “true self”, koji navodno pokazuju kako zaista izgledamo, kod mnogih izazivaju teskobu i nesigurnost.

Dejzi Vilson, devetnaestogodišnjakinja iz Oksforda, na TikToku otvoreno govori o borbi sa sopstvenim izgledom. Satima je analizirala svaki detalj svog lica – od nosa koji joj se činio krivim, do očiju koje su joj bile “premale”.

Slično oseća i Vivijen Lovrin, kreatorka sadržaja koja živi između Londona i Berlina. Samo pomisao na fotografisanje izazivala je paniku.

– Preskakala sam putovanja, rođendane, čak i veridbu svoje najbolje drugarice – sve iz straha da ne izgledam dovoljno dobro – priča ona.

Profimedia

Zamke estetskih zahvata

Mnogi koji pate od facijalne dismorfije odlučuju se za estetske operacije, ali stručnjaci upozoravaju da to često nije rešenje. Dr Filips napominje da su upravo osobe sa BDD-om među najnezadovoljnijim rezultatima hirurških intervencija.

Prema nekim procenama, čak 7 do 15% pacijenata koji odlaze na estetske zahvate zapravo boluju od ovog poremećaja. Dr Mišel Hjur, dermatolog, kaže da su ti ljudi skloni perfekcionizmu i imaju nerealna očekivanja.

Jedno istraživanje pokazalo je da je 81% pacijenata sa BDD-om ostalo nezadovoljno rezultatima operacije – čak i kada su zahvati bili uspešni, anksioznost se samo premeštala na drugi deo tela.

Freepik

Kako naučiti da volimo svoj izgled

Umesto hirurških rešenja, stručnjaci preporučuju kognitivno-bihevioralnu terapiju (CBT) kao najefikasniji način da se prevaziđe dismorfija.

Dejzi je na putu ka samoprihvatanju provela tri godine. Danas se oseća bolje, iako i dalje ima teških dana.

– Počela sam da meditiram, ponavljala sam sebi svakog dana: Lepa sam. Vredna sam. Dovoljna sam. I vremenom je nešto zaista počelo da se menja – kaže ona.

Nika, s druge strane, još uvek se bori sa sobom, ali polako menja navike. Umesto da dane provodi na telefonu, čita knjige o samopomoći, hrani se zdravije i više vežba.

– Neki dani su i dalje teški, ali ima i onih kada se osećam kao da ponovo mogu da dišem – kaže ona, piše The Cut.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi