Samo deo istorije Persepolisa: Grobnica persijskog cara kao inspiracija Meštroviću za mauzolej na Avali

Persepolis je jedna od tri prestonice antičke Persije. Iranci ga još nazivaju i “Džamšidov tron”, prema imenu prvog, mitskog cara Persije.  Smatran je najglamuroznijim mestom u kome su vladari drevnog carstva pravili zabave koje su trajale i po tri meseca

Gradnja Persepolisa počela je u VI veku pre nove ere. U biblijskom Starom zavetu opisano je podizanje ovog kompleksa, sa detaljnim podacima o tome koje nacije su učestvovale u poduhvatu i iz kojih sve krajeva poznatog sveta je donošen materijal za gradnju.

Danas ga posećuje veliki broj turista, gde osim “Kapije svih nacija” i ostataka nekoliko palata, glavnu atrakciju predstavlja “Veliko stepenište”, sa reljefima podanika Persijskog carstva iz svih krajeva Azije, koji prikazani u prirodnoj veličini, u redu na stepeništu caru prinose darove.

Pročitajte još:

Nova saznanja o najdužem zidu na svetu

Otkriveno 100 netaknutih sarkofaga u Egiptu

Iznad samog Persepolisa nalaze se monumentalne grobnice persijskih careva Astakserksa Prvog i Trećeg uklesane u steni. Nekoliko kilometara dalje na lokalitetu mauzoleja ahemenidskih careva sahranjena su četiri najvažnija  cara iz dinastije Ahemenida. Osim grobnica u stenama, tu je i  Zoroastijska kula, mesto molitve pripadnika najstarije monoteističke religije na svetu (zoroastrizma), nastale u drevnoj Persiji.

Sedamdeset sedam kilometara dalje od Persepolisa ka severu, kraj puta nalazi se Pasargad , pored Suse i Persepolisa, treća najvažnija prestonica persijskih careva. Ostaci zoroastijske kule, palate i kanali za navodnjavanje, kao i jedna od devet čuvenih persijskih bašti oslikavaju rezultat vladavine prvog velikog cara antičke Persije – Kira Velikog.

Mnogi ne znaju da je njegov  mauzolej iz VI veka pre naše ere, bio inspiracija mnogim kasnijim graditeljima, a na našim prostorima Ivanu Meštroviću za Grob neznanog junaka, na Avali.

Osam godina pre nego što će biti svrgnut sa vlasti, u ogromnim šatorima obloženim mermerom i uz beskrajni švedski sto, iranski vladar Reza Pahlavi je 1971. godine – proslavljajući 2500 godina Persijskog carstva, u Persepolisu priredio zabavu po ugledu na one koje su pravili persijski carevi, a kojoj su prisustvovali svi svetski državnici i članovi kraljevskih familija, pa i maršal Tito sa suprugom Jovankom.

Priča se da je tokom jedne nedelje za hranu, piće i nekoliko hiljada članova posluge, potrošio novca koji bi pokrio dve trećine godišnje državne socijalne pomoći, te je njegova belosvetska žurka bila i jedan od početaka njegovog političkog kraja.

Danas je Persepolis deo UNESCO-ve svetske kulturne baštine.

 

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi