Kako AI bukvalno "jede" struju? A za samo pet godina biće potrebno četiri puta više energije

Prema prognozama Međunarodne agencije za energiju (IEA), razvoj veštačke inteligencije zahtevaće ogromnu količinu energije do kraja ove decenije – skoro koliko danas troši cela Japan. Međutim, samo polovina te potrošnje biće pokrivena iz obnovljivih izvora.

Samo u Sjedinjenim Američkim Državama, obrada podataka – pre svega za potrebe AI – do 2030. godine trošiće više električne energije nego celokupna proizvodnja čelika, cementa, hemikalija i ostalih energetski zahtevnih industrija zajedno.

Očekuje se da će globalna potrošnja struje u data centrima više nego da se udvostruči do kraja decenije, a veštačka inteligencija biće glavni pokretač tog rasta. Samo centri specijalizovani za AI mogli bi da povećaju svoju potrošnju i do četiri puta.

Danas jedan data centar troši struje koliko i 100.000 domaćinstava, a oni koji su trenutno u izgradnji biće i do 20 puta zahtevniji.

Ipak, iako brz rast AI tehnologije izaziva zabrinutost zbog mogućih posledica po klimu, IEA u svom izveštaju navodi da su te bojazni preuveličane. Razlog je to što AI može da se iskoristi za optimizaciju potrošnje energije i poboljšanje efikasnosti u brojnim sektorima, što bi moglo da doprinese smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Direktor IEA, Fatih Birol, izjavio je: „S obzirom na uzlet AI tehnologije, energetski sektor nalazi se u središtu jedne od najvažnijih tehnoloških revolucija današnjice. AI je alat, potencijalno izuzetno moćan, ali od nas zavisi kako ćemo ga koristiti – od društava, vlada i kompanija.“

Freepik

Kako AI može pomoći da se prištedi?

Veštačka inteligencija može pomoći u projektovanju elektroenergetskih mreža koje će efikasnije koristiti obnovljive izvore. Većina sadašnjih mreža dizajnirana je za centralizovane elektrane na fosilna goriva koje proizvode stabilne količine energije. Međutim, prelazak na solarne i vetroelektrane zahteva fleksibilnije mreže koje mogu da odgovore na nepredvidivu proizvodnju.

AI može pomoći i u optimizaciji industrijskih procesa, uvođenju novih tehnologija poput autonomnih vozila, zaštiti kritične infrastrukture, unapređenju javnog prevoza i planiranju urbanog saobraćaja. Takođe, AI bi mogla da ubrza pronalaženje i eksploataciju ključnih sirovina koje se koriste u proizvodnji solarnih panela, turbina i električnih vozila.

Ipak, ovakva pozitivna primena AI zahtevaće odlučniju ulogu država, upozorava IEA. Ukoliko se razvoj prepusti tržištu, bez regulative, postoji rizik da AI postane ozbiljan izazov za energetski sistem i životnu sredinu.

Postoji i bojazan da bi veštačka inteligencija mogla da poništi energetske uštede koje su razvijene zemlje postigle u poslednjih nekoliko godina. Kompanije bi mogle da se okrenu fosilnim izvorima koji su trenutno najdostupniji, poput gasnih elektrana koje su već bile na putu gašenja. U Sjedinjenim Državama čak postoji mogućnost da se povrati upotreba termoelektrana na ugalj, ohrabrena podrškom Donalda Trampa.

Pixabay

Osim toga, AI centri troše velike količine vode za hlađenje računara, što može dodatno ugroziti sušne oblasti, otkrilo je istraživanje lista Guardian.

Klod Turmes, bivši poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu i nekadašnji ministar energetike Luksemburga, smatra da su rizici AI veći nego što se to prikazuje u izveštaju IEA. On je optužio agenciju i njenog direktora da prikazuju previše optimističnu sliku i ne daju konkretne smernice državama kako da kontrolišu štetne efekte AI tehnologije.

„Umesto da ponude realna rešenja i savete vladama kako da regulišu i smanje negativne posledice AI i ogromnih data centara, IEA i Birol su praktično udelili poklon novoj Trampovoj administraciji i tehnološkim kompanijama koje je podržavaju,“ rekao je Turmes, a prenosi Guardian.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi