Ne bacaj teglu – udomi je

Verovatno ste primetili tokom marta i aprila, kada smo više vremena provodili kod kuće, da su posle vikenda kontejneri bili prepuni otpada. Tu su se našle i mnogobrojne tegle i flaše koje smo godinama sakupljali i nismo znali šta ćemo sa njima. I zaista je trebalo da nas neko organizuje i poveže.

I ne samo tegle, već su i flaše, konzerve i kartoni za jaja, pa čak i sadnice lipe, našli novi dom. Ljudi su počeli da komuniciraju putem Facebook grupe „Udomi teglu“ i da poklanjaju staklenu ambalažu koja im nije potrebna a nekome dobro dođe za zimnicu ili pravljenje umetničkih predmeta.

Zasluge za to pripradaju psihologu Kristini Karanović, koja trenutno živi u prirodi, na obroncima Fruške gore. Ona je oformila Facebook grupu koja je za samo 24 sata brojala više od 500 članova.

Psiholog Kristina Karanović, koja je osmislila Facebook grupu “Udomi teglu”

-Mislila sam da će grupa imati 40-50 članova koji će međusobno razmenjivati tegle. Međutim, za samo nedelju dana grupa je imala 3.000 članova i rasla je iz časa u čas. Ljudima se veoma dopala ideja da ne bacaju staklo, već da ambalaže među njima kruži.

Kristina kaže da je grupa nastala spontano, mada ona već godinama vodi računa o staklenoj ambalaži i ne baca je, jer je to sjajan materijal koji može dugo da se koristi:

-Iako tegle dosta koristim, ponekad imam višak, koji uvek poklonim nekome ko pravi zimnicu. Takođe, ukoliko se desi da imamo gajbu viška, teglu viška, karton od jaja viška – mada to imamo retko – obavezno vratimo ambalažu proizvođaču. Pivo kupujemo retko, ali ako ga kupimo uzmemo ga u povratnoj staklenoj ambalaži.

Kristina Karanović se bavi psihološkim savetovanjem i kaže da voli da pomaže ljudima, da radi stvari od opšte koristi, a ekologija ju je oduvek zanimala:

-Ako nešto nije sistemski rešeno – nađi sam rešenje, kreiraj ga. Tu smo mi – svako od nas može nešto konkretno da uradi, za početak da ne baca staklo već da ga pokloni onome kome je potrebno – za zimnicu ili pravljenje dekorativnih predmeta.

Ljudi su lepo prihvatili ovu ideju i počeli su da se povezuju po gradovima, jer slati tegle kurirskom službom nije isplativo, a mogu i da se polome:

-Mislim da je ova grupa pokazala da ima mnogo ljudi dobre volje koji godinama nisu bacali staklo, već su ga čuvali da ga poklone nekom, nekad – i grupa im je to omogućila. Dakle, čak i ako nešto nije sistemski rešeno – rešenje može da se nađe. Staklo kad ode u kontejner, razbije se i postaje otpad, jer pitanje reciklaže nije rešeno, tako da svaki čovek koji baci staklo u kontejner aktivno utiče na povećanje ionako prevelikih deponija, koje predstavljaju velik problem i opasnost po okolinu.

Kristina ima još jednu želju, ali i poruku za proizvođače vina:

-U budućnosti bih volela da rešimo pitanje nepovratne staklene ambalaže za vino, jer ovog otpada ima najviše. Vinari ne primaju svoju ambalažu 0,75 dl nazad i ona se najčešće baca.

Ako i vi imate višak tegli i ne znate šta ćete sa njima, posetite stranicu https://www.facebook.com/groups/756815858428205

Zašto razmenjivati i zašto reciklirati stakleni otpad

Stakleni otpad razgrađuje se 4.000 godina. Ako u to ne verujete, pogledajte pronađeni stari stakleni nakit iz starog Egipta ili antičke Grčke

Reciklažom jedne staklene flaše uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100 W može da svetli četiri sata

Reciklažom jedne tone stakla uštedi se 30 tona nafte

I pored svih ovih činjenica, kod nas nema mnogo zainteresovanih za sakupljanje sekundarnih staklenih sirovina. Jedina fabrika za reciklažu staklene ambalaže kod nas nalazi se u aleksinačkom selu Grejač  i godišnje preradi više od 10.000 tona staklenog materijala. Verovali ili ne, ali ova fabrika uvozi stakleni otpad i prerađuje ga.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi