Ovaj narod živi na -50°C: Novorođenčad su kupali majčinim urinom, a žene razmenjivali sa prijateljima

Za običnog savremenog čoveka, nomadski život u teškim uslovima arktičkog kruga izgleda nemoguće. Večni sneg, neplodno tlo, duge zime, niske temperature - svuda naokolo pogled seže samo ka beskrajnoj tundri i ledenoj pustinji.

Teško je zamisliti kako se u ovako surovoj sredini može obaviti čak i najosnovnije - kako čovek ide u toalet, kako se kupa, leči, kako se obavlja porođaj. Međutim, narodi na tim prostorima su se vekovima nosili s takvim okolnostima, a pojedinci i dan-danas žive na isti način.

Čukči narod

Jedan od najneobičnijih naroda iz arktičkog kruga su i Čukči, oni naseljavaju poluostrvo Čukotka koje je autonomni okrug Rusije i nalazi se na severoistoku zemlje.

Čukči danas broje oko 16 hiljada ljudi, ali imaju veoma dugu tradiciju i specifičnu kulturu i način života, koji su uspeli da nadživi moderne civilizacijske tokove.

Čukči stanovništvo deli se na primorce, koji su stacionirani na jednom mestu i uglavnom se bave lovom na morske životinje, i takozvane čauče - stočare koji žive u tundri nomadskim životom, terajući stada irvasa od mesta do mesta.

Profimedia

Mnogi čauči su se danas takođe prebacili na sedelački način života, koristeći sva dostignuća savremenog doba, ali i dalje postoje oni koji nastavljaju da lutaju.

Kako se ide u toalet u pustoši tundre

Uprkos činjenici da je civilizacija prodrla u ovaj deo nomadskog života i na nekim mestima su napravljeni toaleti u tundri, mnogi nomadi i dalje koriste tradicionalan metod, olakšavajući se direktno u rupu u snegu.

Da ne bi izgubili svoj improvizovani nužnik u uslovima bele beskonačnosti, pored rupe se zabada štap na koji se ponekad zakači i rolna toalet-papira.

Što se tiče ledene hladnoće, Čukči se od promrzlina na delikatnim delovima tela štite dugačkim, krznenim bundama koje, uz odgovarajuću stečenu veštinu, formiraju neku vrstu šatora oko tela prilikom odlaska u toalet.

Profimedia

Porođaj u tundri

Danas, zahvaljujući dostupnosti satelitskih komunikacija, porodilje ponekad mogu biti unapred prebačene u bolnicu helikopterom. Ali ako iz nekog razloga do toga ne dođe, porođaj se odvija u skladu sa tradicijama.

Za porodilju se postavlja poseban šator, u kome je pripremljeno sve što je potrebno, uključujući toplu vodu i čistu posteljinu. U nomadskim logorima najčešće postoji iskusna žena ili priučena babica koja pomaže trudnici da donese bebu na svet.

Zanimljivi su i neki od davnih običaja među Čukčima koji bi usledili posle porođaja, a koji se danas uglavnom ne praktikuju.

Na primer, novorođenče se brisalo komadom kože koji je bio natopljen majčinim urinom, a potom bi mu se obukao krzneni kombinezon. Na levu ruku i nogu bebe stavljane su narukvice sa amajlijama.

Kako se okupati u tundri

Poslednjih godina nomadi su obezbedili mobilna kupatila i prenosne peći koje greju vodu, koju Čukči dobijaju topljenjem snega, pa postoje manje-više udobni uslovi za kupanje.

Međutim, kada su u žurbi, oni se kupaju onako kako su to nekada radili - iza zavese u svojoj jarangi, šatoru prekrivenom jelenskom kožom, stojeći u buretu ili lavoru i polivajući se vodom iz posude.

Takođe, ponekad pribegavaju drevnoj metodi pranja, koja je dokazala svoju efikasnost tokom vekova.

Profimedia

Reč je o upotrebi jelenske masti. Čovek se istrlja ovom supstancom po čitavom telu, a nakon nekog vremena sa sebe posebnim strugačem uklanja mast koja je upila svu prljavštinu, znoj i mrtvu kožu.

Porodična pravila naroda Čukči

Među stanovnicima tundre poligamija je u starijim vremenima bila uobičajena, a ljubomora se osuđivala. I udata žena i slobodna devojka lako su mogle sebi da nađu ljubavnika ili dodatnog muža, čak i ako je on dobar prijatelj glavnog supružnika.

Događalo se i da se dva muškarca dogovore i zamene žene - ti ćeš ovo leto provesti sa mojom ženom, a ja ću sa tvojom. Do zime bi se ponovo zamenili i sve bi se vratilo na staro. Odbijanje ovakve razmene bilo je loše znamenje među Čukčima.

Idealna Čukči žena bila je izdržljiva, plodna i sposobna da radi po najvećem mrazu i u teškim uslovima. Žene su, takođe, od svojih muškaraca očekivale izraženu snagu i sposobnost - nisu mogle da podnesu poraz ili neuspeh svog muža.

To je išlo dotle da su nekada, nakon što bi saznale da je njihov muž izgubio neku borbu, mogle čak i da ubiju decu koju su dobile sa njim.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi