Kazanovina priča: Osvojio je mnoga srca, izazivao crkvu i bio mnogo više od zavodnika

Tri veka nakon njegovog rođenja, Đakomo Kazanova ostaje simbol neukrotive strasti, intelektualne radoznalosti i društvenog bunta, mnogo više od puke reputacije zavodnika.

Iako su ljubavni podvizi ono po čemu je postao planetarno poznat, Kazanova je bio mnogo više od hroničnog osvajača ženskih srca. Bio je učen, duhovit i harizmatičan čovek, koji je svoje vreme osvojio i kao mislilac, diplomata, finansijski inovator, pa i književnik.

Oltar, perika i strast

Kao dete glumaca, odrastao je uz baku, a sa svega 17 godina doktorirao pravo. Iako je isprva krenuo putem sveštenika, njegova priroda mu nije dozvolila da ostane u kalupima duhovnog poziva. Ubrzo nakon incidenta – pada s oltara tokom propovedi pod dejstvom alkohola – kreće u burnu potragu za ličnim identitetom i društvenim usponom.

U kesi za milostinju u njegovoj crkvi bilo je više ljubavnih pisama nego novčića – što je možda i najlepša ilustracija njegovog pogleda na svet.

Zatvor iz kog se ne beži - osim ako se zovete Kazanova

Zbog svojih ideja, knjiga i stava prema religiji, 1755. godine zatvoren je u zloglasne Olovne odaje – tamnicu smeštenu neposredno ispod krova Duždeve palate. Optužbe: bogohuljenje, posedovanje zabranjenih knjiga, bavljenje magijom i zavođenje mladih u ateizam.

Ono što nije pošlo za rukom nijednom zatvoreniku pre njega, Kazanova je uspeo: pobegao je. Taj spektakularni beg iz tamnice doneo mu je status heroja u Parizu, gde ga je dočekala priča o samom sebi, veća od stvarnosti.

Profimedia

Kraljevi, pape i carice - svi u njegovom dnevniku

Bio je gost kraljeva i careva, razgovarao s papom Klementom XIII, upoznao Mocarta i Voltera, a ruska carica Katarina Velika primila ga je dva puta. Fridrih Veliki mu je čak nudio poziciju učitelja u vojnoj školi – što je Kazanova odbio.

Kao neumorni putnik, Kazanova je tokom života prevalio više od 40.000 kilometara – što odgovara obimu planete. Putovao je kočijama, brodovima, gondolama – i ostajao gde god ga je.

Profimedia

Besmrtnik među grešnicima

Memoari su decenijama bili zabranjeni, previše iskreni za puritansku Evropu. Prodavali su se ispod tezge, a tek u 20. veku dobili svoje zasluženo mesto. Danas su prevedeni na više od 20 jezika i smatraju se najskupljim rukopisom na svetu – 2010. francuska država ih je otkupila za čak 7 miliona evra.

Grob Đakoma Kazanove nikada nije pronađen. Ali njegov duh živi – u literaturi, u filmskim ekranizacijama, u istoriji zavođenja i slobode.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi