Koliko godina rada je potrebno da bi se kupio stan u svetu, a koliko u Srbiji

Hongkong je 14 godinu zaredom proglašen najnepristupačnijim gradom na svetu, jer oni koji žive u njemu treba da rade više od dve decenije da bi mogli da sa prosečnom platom kupe stan (a da pritom ne troše novac ni na šta drugo).

Analiza koju je objavio Visual Capitalist uzela je u obzir prosečan broj godina potrebnih da kvalifikovani radnik radi kako bi priuštio stan od 60 kvadratnih metara u centru grada, piše Biznis i finansije (B&F).

Cena nekretnina srednje klase u centru Hongkonga u proseku iznosi 2.560 dolara po kvadratnom metru – znatno više od Njujorka, gde se cene kreću između 1.500 i 2.000 dolara po kvadratnom metru.

Iako su cene nekretnina u Hongkongu pale na najniži nivo u poslednjih 12 godina u realnim uslovima, posedovanje nekretnine ostaje nedostižno za većinu stanovnika.

Kako je u Evropi i Americi?

U međuvremenu, Pariz ima titulu najnepristupačnijeg grada u Evropi, uprkos tome što su cene nekretnina pale za više od 20 odsto u odnosu na vrhunac nakon pandemije.

Zaposlenom sa prosečnim primanjima u Parizu trebalo bi 13 godina rada da priušti stan, dok bi onom u Londonu bilo potrebno 12 godina.

U Njujorku, prosečna prodajna cena stana na Menhetnu dostigla je gotovo 1,2 miliona dolara krajem 2023. godine, što je povećanje cene po kvadratnom metru za čak 44 odsto u poslednjih deset godina.

Njujork je najnepristupačniji grad u Americi, gde je potrebna da se radi osam godina da bi se kupio stan u centru grada. U Tokiju, za kupovinu stana sada je potrebno da se radi za prosečnu platu 14 godina, što i ovaj japanski grad svrstava među najnepristupačnije gradove u svetu.

Na osnovu podataka iz UBS Global Real Estate Bubble Indexa za 2024. godinu, po 10 godina rada za prosečne  plate u tim državama treba za stan u centru Singapura i Tel Aviva, devet za stan u Sidneju, a po osam za stanove u Cirihu, Minhenu, Vankuveru, Sao Paulu. Za stan u Los Anđelesu, Ženevi i Amsterdamu potrebno je sedam godina rada.

Beograda nema na listi, ali je zanimljivo uporediti domaću stambenu scenu sa svetskim scenama. Prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda za treći kvartal ove godine, prosečna cena stana u Beogradu je nešto manje od 2.200 evra za kvadrat. U centru je ta cena oko 3.000 evra, što je 3.120 dolara.

Prosečna plata za septembar (poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku) iznosi 96.115 dinara, ili oko 850 dolara.

Kada se u zadatu svetsku formulu ubace domaće brojke, ispada da za stan od 187.200 dolara treba raditi (i ne trošiti na drugo) 18 godina.

Ako u obzir uzmemo medijalnu plate, koja je realnija za stvarno stanje plata u Srbiji, a koja je manje od 670 dolara, onda se broj godina penje na 23.

U jednoj rečenici, Beograđani mogu da se teše samo stanjem u kom su stanovnici Hongkonka, ostali su "male mace".

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi