Nove cene kao loša vest: Pojeftiniće sirovine, ali to nikako nije dobro

Usporavanje ekonomskog rasta u kombinaciji sa obilnom ponudom nafte doprineće padu globalnih cena sirovina na najniži nivo u ovoj deceniji, navodi se u najnovijem izveštaju Svetske banke o tržištima sirovina (Commodity Markets Outlook).

Ovaj pad mogao bi da ublaži kratkoročne inflacione pritiske koji proističu iz porasta trgovinskih barijera, ali bi takođe mogao da ugrozi ekonomski napredak u dve trećine zemalja u razvoju.

Očekuje se da će globalne cene sirovina pasti za 12% u 2025. godini, a dodatnih 5% u 2026, dostigavši nivoe koji nisu viđeni od 2020. godine. U nominalnim iznosima, cene će i dalje biti više nego pre pandemije, ali kada se prilagode za inflaciju, najverovatnije će pasti ispod proseka iz perioda 2015-2019. To bi označilo kraj rasta cena koji je usledio nakon oporavka svetske ekonomije od pandemije COVID-19 i ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Slabljenje izgleda za ekonomski rast predstavlja najnoviji šok globalnoj ekonomiji u izuzetno nestabilnoj deceniji za tržišta sirovina. Volatilnost cena sirovina je viša nego u bilo kojoj prethodnoj deceniji od 1970-ih. Još nije jasno da li ovo predstavlja početak turbulentnijeg perioda za ova tržišta, ali kombinacija trgovinskih tenzija, sukoba, geopolitičkih rizika i vremenskih nepogoda povećava verovatnoću za to.

- Visoke cene sirovina bile su blagotvorne za mnoge zemlje u razvoju - dve trećine njih su izvoznici sirovina. Ali sada vidimo najveću volatilnost cena u poslednjih 50 godina. Kombinacija visoke volatilnosti i niskih cena donosi probleme. Zemlje u razvoju moraju da preduzmu tri koraka: prvo, da obnove fiskalnu disciplinu; drugo, da stvore povoljnije poslovno okruženje kako bi privukle privatni kapital; i treće, da liberalizuju trgovinu gde god je to moguće - rekao je Indermit Gil, glavni ekonomista i potpredsednik za razvojnu ekonomiju u Svetskoj banci.

Manja inflacija ali...

Cene sirovina padaju od 2023. godine, što pomaže u ublažavanju globalne inflacije. Na primer, nagli rast cena energije doprineo je rastu globalne inflacije za više od dva procentna poena u 2022. godini.

U 2023. i 2024. godini, pad cena energije doprineo je snižavanju inflacije. Očekuje se da će taj trend biti još izraženiji ove godine, ublažavajući efekte viših tarifa u velikim ekonomijama.

Predviđa se da će cene energije pasti za 17% ove godine, na najniži nivo u pet godina, a dodatnih 6% u 2026. Cene nafte tipa brent očekuje se da će iznositi prosečno 64 dolara po barelu u 2025, što je pad od 17 dolara u odnosu na 2024. i dodatno smanjenje na 60 dolara u 2026.

Cene uglja trebalo bi da padnu za 27% ove godine i još 5% u 2026, usled usporavanja potrošnje uglja za proizvodnju električne energije u zemljama u razvoju.

Ova očekivanja odražavaju slabljenje globalnog rasta i dugoročno usporavanje potražnje za naftom. U 2025. godini, globalna ponuda nafte premašiće potražnju za 0,7 miliona barela dnevno.

Brza primena električnih vozila takođe je smanjila potražnju za naftom: u Kini, najvećem svetskom tržištu automobila, više od 40% novih vozila prodatih prošle godine bilo je električno ili hibridno - gotovo tri puta više nego u 2021.

Očekuje se da će cene hrane takođe opadati - za 7% u 2025. i još 1% u 2026. Ipak, Ujedinjene nacije procenjuju da će akutna nesigurnost u snabdevanju hranom ove godine porasti u najugroženijim regionima sveta, pogađajući 170 miliona ljudi u 22 visoko rizične zemlje. Pad cena prehrambenih sirovina može pružiti određenu podršku humanitarnim naporima, naročito u vreme smanjenog humanitarnog finansiranja, ali neće rešiti osnovne uzroke gladi, koji su uglavnom povezani sa sukobima.

Očekuje se da će prosečna cena zlata - tradicionalnog "sigurnog utočišta" za investitore - dostići novi rekord ove godine, pre nego što se stabilizuje 2026.

Novi izazovi za zemlje u razvoju

Poseban deo izveštaja fokusira se na to da su ciklusi rasta i pada cena sirovina posebno izraženi u ovoj deceniji. Takvi izraženi ciklusi mogu ugroziti fiskalnu disciplinu i dugoročni ekonomski rast. Od 1970. godine, prosečno trajanje ovih ciklusa bilo je oko četiri godine - s tim što su periodi pada trajali duže od perioda rasta. Između 2020. i 2024, međutim, trajanje ciklusa se prepolovilo.

- Cene sirovina su divljački oscilirale tokom 2020-ih - pale sa dolaskom pandemije COVID-19, zatim naglo porasle nakon ruske invazije na Ukrajinu, pa ponovo pale. U eri geopolitičkih tenzija, rasta potražnje za kritičnim mineralima i sve češćih prirodnih katastrofa, to bi mogla postati nova realnost. Uspešno prilagođavanje ovim kolebanjima zahtevaće da zemlje u razvoju obezbede fiskalni prostor, ojačaju institucije i unaprede investicionu klimu radi otvaranja radnih mesta - rekao je Ajhan Kose, zamenik glavnog ekonomiste Svetske banke i direktor Grupe za perspektive.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi