Danas je Svetski dan hrane i Svetski dan hleba – slavimo ih!

Svake godine svet 16. oktobra slavi ono što je svim ljudima najvažnije, a to su: hrana i hleb. Takođe, čitav mesec oktobar na neki način odaje počast hrani, iako se čini da je poslednjih godina čovečanstvo njome opterećeno na dva suprotna načina – jedan njegov deo traži onu najzdraviju hranu, koja će mu omogućiti blaženstvo, zdravlje, mladost i lepotu, dok se onaj drugi deo ljudske populacije suočava – s glađu.

Na jednoj strani, godišnje se baci hrana vredna milijarde, a u isto vreme na stotine miliona ljudi u svetu pati od neuhranjenosti i deca umiru od gladi.

Zato je stalno, i kada nije okrobar, važno govoriti o tome šta je u vezi s ishranom važno, ali i apelovati na sve ljude da vode računa i o tome da u isto vreme dok uživaju u svom čokoladnom sufleu nekoliko ljudi umre od gladi.

MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI I: Konačno! Srbija uskoro ulazi u „Mišlenov“ gastronomski vodič

Živimo na planeti gladi

Zastrašujući su podaci godišnjeg izveštaja agencije UN iz jula ove godine, koji kažu da je u svetu trenutno skoro 690 miliona gladnih ljudi, što je gotovo devet odsto svetske populacije. Najviše gladnih ima u Aziji – 391 milion, a u Africi je gladno gotovo 20 odsto stanovništva.
Usled pandemije, promena u snabdevanju hranom, gubitka posla i sredstava za život, te nemogućnosti ljudi da rade u inostranstvu i šalju porodicama novac čine siromašne još ranjivijima i otežavaju pristup zdravoj hrani, navode iz UN. Preliminarne projekcije zasnovane na dostupnim globalnim ekonomskim pogledima pokazuju da bi pandemija „mogla da dovede do 132 miliona gladnih ljudi u 2020. godini“, navodi se u izveštaju.
Zvuči poražavajuće, zar ne.
A tu sliku mogu da promene bogati vladari sveta.

Opterećeni smo hranom

Iako danas ima toliko dijeta i režima ishrane da ih nije lako ni upamtiti, a kamoli praktikovati, pre nego što se bacite na keto, hrono, paleo, Atkinsonovu, autofagiju… ili neku najnoviju, valja znati da ja najvažnije biti umeren.

Poslednjih decenija novotarije svetskih tehnologa hrane i marketinških stručnjaka uzrokovale su i ortoreksiju (Orthorexia nervosa), poremećaj u ishrani koji se ispoljava opsesijom zdravom hranom, vežbanjem, herbicidima, pesticidima, emulgatorima, a koji indirektno škodi celokupnom zdravlju. A zapravo malo ko od nas zna šta to zaista znači Jer, da ponovimo: ključ zdrave ishrane i zdravog života leži u jednoj reči: umerenost.

A šta je zdrava hrana

Povodom Svetskog dana hrane, nutricionista dijetetičar Jovana Srejić Ferluga za „Kurir“ objašnjava da pravilna ishrana, pre svega, podrazumeva unošenje potrebne količine energije, makro i mikro nutrijenata. Ona preporučuje unos namirnica iz svih grupa, a savetuje kako jedan zdrav tanjir, odnosno obrok, treba da bude koncipiran, te koja je optimalna veličina porcija, ali ograđuje se da generalna uputstva uvek ostavljaju dosta prostora za greške…

Jovana Srejić Ferluga kaže da zdrav obrok treba da čini nutritivno gusta hrana bogata vitaminima, mineralima, antioksidantima, fitonutrijentima i drugim supstancama koje imaju pozitivan efekat na zdravlje sa relativno malo kalorija. Nutritivno gustu hranu čine: povrće, voće, meso, riba, voće ijaja, semenke i jezgrasto voće, mahunarke, mlečni proizvodi, bilje, začina i slično.
S druge strane spektra su prazne kalorije… „Hrana koja je izvor praznih kalorija uglavnom ima veliku energetsku vrednost koja potiče od prostih šećera, nepoželjnih vrsta masnoća (hidrogenizovane biljne masnoće, transmasti, zasićene masti) i belog brašna. Praktično sadrži vrlo malo materija koje su korisne za naš organizam. U hranu koju treba izbegavati spadaju: slatkiši, industrijski sokovi (gazirani i negazirani), hrana pripremljena u dubokom ulju, raznorazne kupovne grickalice, masni pekarski proizvodi od belog brašna, brza hrana…“, kaže Jovana Srejić Ferluga.

ČITAJTE I: Ako ovih 5 filmova ne probudi kuvara u vama, onda ništa, poručite picu

Danas je i praznik hleba

Hleb je verovatno jedina namirnica koju jedu svi ljudi, bez obzira na rasu, kulturu i religiju. Smatra se da je prvi hleb nastao u Egiptu pre oko 5.000 godina. Arheolozi su po egipatskim ruševinama našli kamenje za mlevenje žita i prostorije u kojima se pekao hleb, ali i crteže prvih pekara.

Iako je beli hleb, nekad simbol blagostanja, dostupan gotovo svima, poslednjih godina, koje su donele više stresa, a manje kretanja, epidemiju gojaznosti i poremećaj mnogih metaboličkih procesa u organizmu, preporučuje se hleb od celog zrna pšenice, raži, ovsa, heljde, spelte.
Hleb kod mnogih naroda ima veoma važnu simboličnu ulogu u mnogim obredima prelaza, kao što su rođenje, venčanje i smrt. Sve vezano za hleb je zanimljivo, a evo i nekoliko činjenica koje to potvrđuju.

• U Srbiji i Rusiji dočekati nekoga hlebom i solju simbol je dobrodošlice.
• Svaki stanovnik Srbije u proseku pojede 107 kilograma hleba godišnje, a u Francuskoj se dnevno pojede 32 miliona bageta.
• Prvi, zasad jedini kod nas Srpski muzej hleba „Jeremija“ nalazi se u Pećincima i nominovan je za Nagradu evropski muzej 2017.
• Najstarija pekara u Beogradu postoji više od 130 godina, od 1885. i to je pekara „Aleksić“, a danas ih ima oko 3.000.
• Marfijev zakon kaže da, ukoliko vam ispadne kriška na koju ste nešto namazali, pašće na namazanu stranu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi