Za doček srpske Nove godine ne smete da jedete piletinu i govedinu, a prasetina, vasilica i krofne su obavezni

Posle dočeka Nove godine i proslave Božića, u Srbiji se 13. januara slavi doček Nove godine po julijanskom kalendaru ili pravoslavne Nove godine, a trpezi se i tog dana pridaje posebna važnost.

Prema starim narodnim običajima, uoči srpske Nove godine sprema se svečana večera, a ukućani sa prijateljima i rođacima u veselju čekaju ponoć i 14. januar, poznat i kao Mali Božić.

A prema tim običajima, na trpezi neka jela su obavezna: prasetina i vasilica – novogodišnja česnica i krofne kao tradicionalna poslastica.

Na sto se iznose i pršuta, slanina, kavurma, čvarci, švargla, kobasice, kajmak, mladi i prevreli sir, turšija, kiseli kupus, ajvar, proja.... sve ono što je pripremljeno za zimske dane.

24sedam

 

Zašto prasence, a nikako živina i govedina

Naime, budući da se prase smatra dinamičnom životinjom koja se puno kreće, valjda da u Novu godinu i vi uđete u istom duhu. Ne preporučuje se da jedete živinsko meso i govedinu jer piletina i ćuretina asociraju na prljavštinu i siromaštvo, a govedina na stagnaciju.

Tog dana jede se glava božićne pečenice, a to je najčešće glava jagnjeta ili praseta, a domaćice mese novogodišnju česnicu vasilicu.

Srpska Nova godina, poznata i pod nazivom Mali Božić, počinje 14. januara i tada se obeležavaju još dva značajna praznika: Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i Sveti Vasilije Veliki.

Profimedia

Zašto krofne u ponoć

U gradskoj sredini ranije su se u ponoć služile krofne, a u jednu se stavljao zlatnik. Verovalo se da će osoba koja pronađe zlatnik u krofni imati uspešnu godinu. Krofna je zamena za česnicu.

Posle svih praznika budžet u srpskim kućama poprilično istanjen, tako je bilo i nekad, pa su se domaćice dovijale da pripreme nešto svečano, a da se ne potroše mnogo novca.

Izabrano je da se za doček srpske Nove godine jedu srpske krofne. I one su ta, pomalo već zaboravljena tradicija za doček novog leta po julijanskom kalendaru.

Profimedia

Zašto vasilica

Prvog dana nove godine po ovom kalendaru Srpska pravoslavna crkva proslavlja i dan posvećen Svetom Vasiliju Velikom, poznat i kao Mali Božić.

Za ovaj dan domaćice tradicionalno spremaju vasilicu, obredni kolač Malog Božića.
U nju se simbolično stavlja zrno pšenice, novčić, koji predstavja materijalno bogatstvo, i dren, simbol zdravlja.

Vasilica se u nekim krajevima naziva i maslenica, papuljica, gruvanica, baranica u Resavi povojnica, u Leskovačkoj Moravi poparenica, dok se u istočnoj Srbiji i Pomoravlju zove vasuljica. Tako se i pravi, na različite načine, od različitih sastojaka, u zavisnosti od toga u kom kraju je bilo više pšenice, kukuruza, oraha, od toga je i pravljena.

Može biti i slana i slatka, ali jedno im je zajedničko: mese se sa mnogo ljubavi i jedu tople.

Još neki važni običaji za pravoslavnu Novu godinu

Prema narodnom običaju, Badnjak se čuva do srpske Nove godine, kada se prave krstići i stavljaju na voće, odnosno rodno drvo, kako bi godina bila rodna.

Trudite se da 14. januara uradite neki mali posao – bilo fizički ili mentalno jer ćete tako sebi obezbediti da i u narednoj godini budete vredni.

Takođe, trudite se i da ništa ne polomite u kući i da ništa ne bacate jer se takve stvari smatraju lošim znakom.

Veruje se da se na ovaj dan ne treba svađati jer će vas, u protivnom, cele godine terati baksuz, dok se u nekim krajevima veruje da se posebno treba čuvati da vas neko ne prevari.
Takođe se veruje da će, ako na sam dan praznika pada sneg, naredna godina biti rodna.

ATAImages/Antonio Ahel

Bonus video:

 

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi