Praznici nisu samo za parove: Usamljenost je teška, a psiholog za 24sedam savetuje kako da uživate i budete ispunjeni čak i bez partnera

Novogodišnji i božićni praznici donose mnogo radosti, ali za mnoge, to je i najizazovniji period u godini.

Okruženi slikama porodične idile, parovima koji razmenjuju poklone i srećnim trenucima, ljudi koji nemaju partnera suočavaju se sa osećajem usamljenosti i isključenosti.

Iako im većina bliskih ljudi neće namerno uzrokovati bol zbog toga, sama atmosfera praznika često može učiniti da se osećaju kao da im nešto nedostaje.

I kada svi oko njih slave u društvu bolje polovine, prisutna je i ta dodatna težina – kada će oni imati nekoga da podele te trenutke?

Profimedia

Poljubac u ponoć podseća šta nemamo

Za mnoge, najteži momenat može biti onaj u kojem odbrojavanje do nove godine počne, a oni nemaju koga da poljube u ponoć.

To može biti posebno emotivno iskustvo, jer praznici često podsećaju na ono što nemamo, a ne na sve ono što imamo.

Pitanja poput: „Da li je u redu biti sam tokom praznika?“ ili „Kako da se nosim sa usamljenošću dok svi drugi slave?“, postavljaju mnogi koji se suočavaju sa ovim izazovima.

Iako ne postoji univerzalni odgovor na sva ta pitanja, jedno je sigurno - praznici ne bi trebalo da budu samo vreme za obeležavanje veze sa partnerom.

Pravi fokus bi trebalo da bude na onome što nas povezuje s drugima - s porodicom, prijateljima, a najvažnije - sa sobom.

Razgovarali smo sa Kristinom Karanović, REBT i KBT psihoterapeutom i masterom psihologije, koja nam je podelila nekoliko korisnih saveta kako da se nosimo sa usamljenošću tokom prazničnih dana, a da ne padnemo u zamku negativnih osećanja.

Pexels

Zašto je praznični period posebno težak za ljude koji su sami i kako usamljenost utiče na depresiju?

Praznični period može biti posebno težak za ljude koji su sami, ali ne mora nužno da bude. Društvo često stvara pritisak da moramo biti srećni u porodičnoj atmosferi.

To može izazvati osećanje usamljenosti i isključenosti. Iako praznici obično donose veselje i okupljanje, mnogi ljudi, naročito oni koji nemaju partnera ili blisku porodicu, osećaju se marginalizovano, što može pogoršati osećaj depresije.

Usamljenost, naročito tokom prazničnih dana, može pojačati depresivne osećaje, jer ne postoji emocionalna podrška ili društvena interakcija koja bi pomogla da se negativni osećaji prevaziđu.

Nedostatak povezivanja s drugima može učiniti da se osećamo izolovano. Međutim, u terapiji se učimo da prepoznamo da je to uverenje nerealno i da svi ljudi ne doživljavaju prazničnu sezonu na isti način.

Profimedia

Važno je da shvatimo da sami biramo kako ćemo razmišljati o tim situacijama. Bez obzira na to što društvo često nameće ideju da svi moramo biti u porodičnoj atmosferi i srećni tokom praznika, u stvarnosti to nije uvek slučaj.

Neki će biti s porodicom, ali neće biti srećni. Drugi će biti srećni iako nisu s porodicom, a neki će imati oba - porodicu i sreću. Ako smo sami, mi smo ti koji biramo kako ćemo gledati na to - da li to doživljavamo kao tugu ili kao priliku za nešto dobro.

U REBT i u KBT psihoterapiji polazimo od toga da nikada nisu stvari same po sebi te koje nas uznemiravaju, nego ono što mislimo o tome.

U REBT-u, radimo na tome da identifikujemo iracionalna uverenja, poput „moram biti u porodičnoj atmosferi da bih bio srećan“, i zamenimo ih sa racionalnim i korisnijim načinima mišljenja, kao što je: „Voleo bih da sam u porodičnoj atmosferi za praznike, ali ako već nisam, onda i ne moram da budem. Mogu da budem srećan i ovako i da sebi budem dobro društvo.“

Usamljenost može biti teška, ali važno je da shvatimo da mi sami biramo kako ćemo gledati na to. Kroz KBT, uči se kako da se promeni odnos prema situaciji - umesto da se osećamo kao žrtve, treba da se osnažimo.

Profimedia

Koje savete imate za osobe koje se osećaju usamljeno tokom praznika, a nemaju partnera?

Važno je identifikovati iracionalna uverenja koja mogu doprineti negativnim osećanjima.

Na primer, uverenje: „Moram imati partnera da bih bio srećan“, može biti zamenjeno sa racionalnim uverenjem: „Mogu biti srećan i ispunjen i bez partnera, a radiću na tome da upoznam nekoga u budućnosti, pošto mi je to važno.“

Takav pristup omogućava da se stvori zdraviji mentalni okvir koji podstiče bezuslovno prihvatanje trenutne situacije iako nam se ne dopada, ali i postavljanje realnog cilja u budućnosti.

Možda ste sami, ali zato imate slobodu. Svako od nas može sebi da bude dobro ili loše društvo. Odaberite uvek da sebi budete dobro društvo!

Posvetite se sebi i fokusirajte se na pozitivne aspekte toga što ste singl. Oni koji su sami mogu da idu na žurke, dočekuju Novu godinu i budu sa društvom i drugim ljudima. Ko zna, možda je baš to prilika gde mogu nekoga da upoznaju.

Umesto što ste fokusirani na to što nemate sada, postavite sebi cilj u budućnosti (npr. naći partnera), a onda radite na tom cilju i idite u susret tom cilju, tako što ćete se izlagati, družiti i biti u kontaktu sa ljudima.

Time ćete povećati šanse da nekoga upoznate. Možete se posvetiti sebi i nekom hobiju. Upoznaćete nove ljude putem hobija, na primer. To su ljudi sa kojima već imate neka zajednička interesovanja.

Profimedia

Kako da balansiramo vreme sa prijateljima i porodicom, a ujedno razvijamo unutrašnju emocionalnu otpornost?

Važan je kvalitet, a ne kvantitet – neka to najpre bude kvalitetno provedeno vreme. Važno je da postanemo svesni svojih potreba i granica. Odvojite malo vremena da se povežete sa sobom, oslušnete svoje telo i emocije.

Pitajte se: šta osećam, šta mogu, a šta ne, gde sam u potpunosti svoj, a gde se osećam strano? Takođe, naučite da postavite granice prema drugima i da znate kada je vreme da kažete „ne“.

Fokusirajte se na sadašnji trenutak, na to što osećate i doživljavate u ovom trenutku. Ako stalno razmišljamo o prošlosti ili brinemo o budućnosti, ne živimo u sadašnjosti.

I, naravno, planovi često ne idu onako kako smo ih zamislili, ali emocionalna otpornost znači da smo spremni da se prilagodimo i da razmišljamo fleksibilnije. Opet se vraćam na to, bitno je kako mislimo. To je ono što možemo da promenimo.

Mi patimo kada postavljamo apsolutističke zahteve - a kako to uglavnom biva, u realnosti se ne ostvare. Bićemo otporniji ako apsolutističke zahteve zamenimo željama.

U čemu je razlika između želje i zahteva? Pa, želja je fleksibilna. Može tako da bude, a i ne mora.

Profimedia

Kako singl osobe mogu da posmatraju prazničnu sezonu kao priliku za samospoznaju i emocionalni rast?

Praznici mogu biti dobar trenutak za samospoznaju i emocionalni rast, naročito ako posmatramo iz perspektive REBT-a (racionalno-emotivne bihejvioralne terapije).

Ako ste singl, umesto da se fokusirate na ono što nemate, možete iskoristiti ovo vreme da se povežete sa sobom i radite na unutrašnjem rastu.

Prvi korak je prepoznavanje iracionalnih uverenja. Tokom praznika, mnogi od nas imaju misli poput: "Morao bih biti u vezi da bih bio srećan" ili "Praznici su samo za ljude u vezama".

REBT nas uči da prepoznamo ta uverenja kao iracionalna i zamenimo ih racionalnijim načinom mišljenja, poput: "Sreća ne zavisi od partnera" ili "Praznici mogu biti prilika za unutrašnji mir i samospoznaju, bez obzira na to da li sam u vezi ili nisam".

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi