Priča iz livnice Mladena Kremenovića: Njegova zvona daleko se čuju

Sava Lozanić bio je jedan od najvećih srpskih dobrotvora. Gotovo ni iz čega napravio je livnicu i počeo da lije crkvena zvona. Tako je postao konkurent poznatim bečkim radionicama koje su do tada izrađivale zvona za naše hramove. Na samom početku 20. veka bio je jedan od malobrojnih livaca u Srbiji.

I danas ih je malo.

Jedan od retkih, a uspešnih je gost 24sedam, Mladen Kremenović, koji je zvona počeo da lije sasvim slučajno pre četvrt veka.

– Pre 25 godina sam sticajem okolnosti i Božjom voljom upoznao vajara Milisava Milisavljevića iz sela Jelenac kod Topole. U razgovoru mi je spomenuo da je često prisustvovao izradi i livenju zvona u jednoj livnici i da bi mi rado objasnio postupak. Pošto nije postojala nikakva dostupna informacija o izradi zvona, eksperimenti su bili jedini način da dođemo do bilo kakvih saznanja.

I Mladen je počeo da eksperimentiše. Uz nekoliko neuspelih pokušaja stiglo se do pravog puta i prvog dobrog zvona.

– Sećam se, bilo je težine 100 kg. Posle nekoliko meseci, uspeli smo da odlijemo i zvono od 500 kg. Ono je u manastiru Bošnjane, kod Varvarina i na naše zadovoljstvo, svakodnevno obavlja svoje namenjene obaveze.

Danas, posle 25 godina vrednog rada, iza porodice Kremenović je preko 2000 izlivenih zvona, među njima dva teška čak četiri tone. Jedno se nalazi u manastiru Bošnje kod Varvarina, drugo u manastiru Duga Njiva kod Modriče u Repulici Srpskoj.

A do takvih primeraka nije lako stići.

– Zavisno od veličine zvona, vreme izrade se kreće od 7 do 30 dana. To je vrlo naporan i mukotrpan rad zasnovan isključivo na ljudskom faktoru. Slobodno ga mogu svrstati u umetnost, a ljude koji učestvuju u izradi velikim umetnicima svog zanata, priča nam Mladen.

Zvona livnice Ligrap krase pravoslavne hramove širom Evrope i sveta.

– Mnogo naših sunarodnika želi naša zvona za svoje hramove. Naš rad svako jutro se čuje na preko 2000 mesta širom Amerike, Kanade, Australije, Nemačke, Švedske, Danske, Rumunije, Makedonije, priča nam sagovornik.

Prva zvona na crkvi u Kosovskoj Mitrovici, koja su zazvonila posle pet godina tišine, došla su iz livnice Mladena Kremenovića.

– Čuti crkvena zvona posle godina tišine bio je zaista veličanstven događaj. Narodu koji je ostao da živi tamo, zvuk zvona daje nadu da istraje u odbrani svojih ognjišta i elementarnih ljudskih prava.

Kaže da nema neostvarenih želja i napominje da sve što je postigao u ovom poslu je sticaj okolnosti, Božja volja, ali i veliki trud, rad i istrajnost.

– Postali smo livnica koja je u istoriji Srpskog naroda izlila najveći broj crkvenih zvona. Nadam se da će tako i ostati. S druge strane ,vrlo smo ponosni što smo našim zvonima mogli da doprinesemo uzdizanju vere u Boga, ljude i državu, kroz izgradnju velikog broja pravoslavnih verskih objekata.

Ovaj posao vole i u njemu ravnopravno učestvuju i Mladenovi sinovi.

– Nemanja i Uglješa godinama učestvuju u izgradnji svega što smo do sada postigli i više nema ni tračka sumnje da neće dostojno nastaviti ono što sam ja davnih godina započeo.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi