Meteoropate – ljudi koji osećaju svaku promenu vremena

„Sevaju” im kosti, žigaju ih stare rane ili ih muči nesnosna glavobolja – sve to su reči kojima meteoropate objašnjavaju svoje zdravstvene probleme, i to uglavnom pred promenu vremenskih prilika. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, samo u Evropi oko 50 odsto populacije reaguje na vremenske promene. Na to verovatno utiču globalne promene, zbog čega je nekada razlika između jutarnje i dnevne temperature između 15 i 20 stepeni.

Još su lekari iz stare Grčke i Egipta uočili vezu između vremenskih prilika i određenih simptoma. Hipokrat je tvrdio da se prilikom lečenja pacijenata moraju uzeti u obzir godišnje doba, temperatura vazduha i kvalitet vode. U srednjovekovnoj Dubrovačkoj Republici postojao je propis da se ne donose zakoni dok duva jugo, jer taj vetar utiče na raspoloženje i koncentraciju ljudi.

Meteoropatija se može ukratko definisati kao bolest loših vremenskih prilika. Kod mladih su simptomi uglavnom blagi, dok hronični bolesnici imaju ozbiljnije smetnje. Mogu se javiti umor, smanjena koncentracija, nesanica, glavobolja i reumatski bolovi. Takvi simptomi se osećaju uglavnom dva-tri dana, a  sa stabilizacijom vremena se i tegobe smanjuju.

Kao i kod svih bolesti, važna je prevencija. Meteoropatske tegobe se mogu ublažiti ukoliko  bar sat vremena svakodnevno provodite u prirodi, šetajući, vozeći bicikl ili se baveći nekom drugom sportskom aktivnošću. Važno je i da pijete dovoljno vode, jer će na taj način vaše ćelije biti hidrirane i lakše će se izboriti sa simptomima. Izbegavajte alkohol, kafu i zašećerena gazirana pića jer će ona samo pojačati tegobe.

Ishrana neka obiluje voćem i povrćem, a za nesanicu se preporučuje čaj od valerijane, nane ili matičnjaka s medom. Kako biste izbegli jake glavobolje, preventivno uzimajte magnezijum, koji će ujedno smiriti i napetost. Ako već dođe do glavobolje, onda čelo i slepoočnice izmasirajte eteričnim uljem lavande ili nane.

Naučnici su došli do zaključka da meteoropata najmanje ima među ljudima koji redovno posećuju saune, jer se njihovo telo naviklo na nagle promene temperature.

Vazdušni pritisak

Vazdušni pritisak zavisi od nadmorske visine i vremenskih prilika. Normalan vazdušni pritisak na nultoj visini, odnosno na površini mora, iznosi 1013 mb. S porastom visine on opada, i to 11 milibara na svakih 100 metara.

Na većim nadmorskim visinama količina vazduha koja vrši pritisak na površinu zemlje je manja, pa je zato vazdušni pritisak na planinama niži. Pritisak na planinama zavisi i od vlažnosti vazduha i zato je još niži tokom vlažnih dana.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi