Prvomajski uranak, običaj koji seže u daleku prošlost: Slavili su ga stari Grci, Rimljani, Kelti i Sloveni

Odlazak u prirodu 1. maja nije običaj novijeg datuma već seže u daleku prošlost. Proslavljali su ga drevni Grci u čast boginje Maje, kao i Rimljani. Zabeleženo je da se u starom Rimu, još u 2. veku za vreme vladavine Komoda, proslavljala Majoma: festival plesa, muzike i opijanja koji je trajao čitav mesec.

Kelti i Sloveni su 1. maj smatrali najznačajnijim danom u godini jer se tada od bogova se traži zaštita zdravlja, lova, setve i žetve. Kelti su ovu svečanost nazivali Beltein ili Beltan. Naziv potiče od keltskih reči „belo“ i „tanos“ što znači sjajna vatra, odnosno vatra radosnica, koja se palila baš 1. maja i bila je posvećena vrhovnom božanstvu.

Ogromne vatre paljene su na brdima i uzvišicama, oko njih se igralo, pevalo i pilo. Verovali su da takva vatra čuva od veštica i bolesti, kako ljude tako i životinje, jer je stočarstvo bilo važna grana.

U Italiji se smatra da je 1. maj najsrećniji dan u godini.

Zabeleženo je da su vatre radosnice paljene sve do 19. veka u skandinavskim zemljama i Evropi, i to uz simbolično prinošenje žrtve, uglavnom su to bile životinje. I danas se ponegde može naći običaj paljenja takozvanih majskih vatri.

Majsko drvo i Majski stub imali su važnu ulogu u narodnim svetkovinama evropskog stanovništva. Bio je običaj da se veoma rano, pre izlaska sunca, ode u šumu i tamo uz pesmu i igru, poseče drvo i donese u selo. Majsko drvo se okiti, postavi uspravno i veselje se nastavlja.

U nekim krajevima sekle su se grane kojima su ljudi kitili vrata svojih kuća. Verovalo se da to donosi blagostanje i štiti od zla a majsko drvo je najavljivalo dolazak leta.

Englezi 1.maja slave rođenje Robina Huda, čuvenog zaštitnika siromašnih.

U Timočkoj krajini i danas postoji običaj da se u sred sela postavi drveni stub koji simbolizuje majsko drvo, okiti se raznobojnim krpicma i slatkišima, pa oko njega igraju devojke držeći se za ruke i prizivajući šumske vile da im se pridruže.

Potom tri puta obiđu oko nekog stabla sa lepom krošnjom i pevaju:

-Drvo nam se razgranalo, meni sreću rascvetalo!

Na ovaj način simbolično prizivaju sreću i prijateljstvo sa rođacima i prijateljima.

Pročitajte i ovo:

Podsetnik pred 1. maj: “Pokupi đubre za sobom i ostavi prirodu čistom”

Najpopularnija izletišta u Beogradu: Gde tradicionalno roštiljati za 1. maj

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi