Uspon i pad napuderisane perike! Bizarna istorija koja počinje sifilisom

Drevni dokumenti otkrivaju da je istorija razvoja perika usko isprepletena s istorijom razvoja čovečanstva. Korišćenje "lažne kose" više puta se spominje u arhivima Vavilona, Sumerskog kraljevstva, Starog Egipta, rimskog carstva...

Drevni ljudi Afrike favorizovali su perike, a u prilog toj činjenici služi par objašnjenja. Prvo, kada su postajali punoletni, svi dečaci i devojčice žrtvovali su svoju kosu i prinosili je bogovima. Roditelji bi ih ošišali na ćelavo, a glave bi im pokrili perikama.

Drugo, klima u starom Egiptu je bila takva da je nedostatak kose ljudima davao željenu hladnoću, a danju ih je od vrućine spašavala perika.

Zanimljivo je da su apsolutno svi nosili perike - i faraoni i obični ljudi.

Profimedia

Za izradu perika korišćeni su različiti materijali – konjska dlaka, vuna ovaca i drugih životinja, ali i ljudska kosa koju su mogli priuštiti samo bogati ljudi i faraoni. U egipatskom društvu jednostavno je bilo neprihvatljivo pojavljivati se bez perike.

Hiljadu godina pre Hrista perike su počele aktivno da se šire svetom. Osvojile su zemlje Mediterana i Bliskog istoka. Kraljevi Persije, inspirisani faraonima, nosili su perike zamršenog stila i ukrašene dragim kamenjem.

Profimedia

Rimljani su više od svega voleli perike. Žene su nabavljale kosu iz svih krajeva sveta, crnu iz Indije, plavu i crvenu iz Nemačke, belu iz Skandinavije. Zanimljivo je da su se perike tamnih nijansi smatrale znakom visokog morala, a nosile su ih plemenite dame i gospoda. Svetle perike nosile su kurtizane, jer je "lažna kosa" te boje predstavljala promiskuitet.

U Engleskoj je moda koja je uključivala perike zaživela u 16. i 17. veku kada je engleska kraljica Elizabeta I izgubila kosu usled teškog oblika velikih boginja. Morala je da nosi periku kako bi sakrila ćelavu glavu.

Profimedia

Odmah nakon Engleske, moda za perike proširila se i na Francusku. Luj XIV, koji je tada vladao zemljom, kada je ostao bez kose, u lažnoj kosi je našao spas. Ali, mu to nije bilo dovoljno već je obavezao sve muške glave u zemlji da nose ovaj modni dodatak koji su nešto kasnije usvojile i žene.

Perike u Evropi

Mnogi ljudi u Evropi nisu nosili perike jer je to bilo moderno ili lepo, već su pokušavali da sakriju tragove Sifilisa koji je harao Evropom u srednjem veku. Budući da je ćelavost bila jedan od simptoma bolesti, ljudi su nosili perike kako bi izbegli sramotu. Moda se brzo proširila jer ne samo da su prikrivale gubitak kose, već su bile i privlačne.

U nekim istorijskim spisima se moglo pročitati da je svaki aristokrata koji poštuje sebe morao imati na raspolaganju nekoliko perika. "Lažna kosa" crne boje se po pravilu stavljala ujutro, smeđe perike su se nosile danju, a uveče se glava pokrivala belim umetnim kovrdžama. Ko nije imao baš takvu, nosio bi običnu, ali napuderisanu brašnom.

Pixabay

Jedan od razloga zašto su perike bile toliko popularne u Evropi bile su i vaške. Ponekad je jedini način da se rešite ovih parazita bio da obrijete glavu. Tada je na scenu stupala perika.

Modni dodatak u vidu lažne kose bio je prisutan do kraja XVIII veka. Posle dugo vremena vraćena im je popularnost. Procvat sintetike u XX. veku učinio je da veštačka kosa postane pristupačnija ljudima, posebno onima kojima je bila od pomoći u rešavanju problema sa nedostatkom kose.  

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi