Da li su pubertetske bubice ili ozbiljan problem: Prepoznajte na vreme depresiju kod svog tinejdžera

Tinejdžeri doživljavaju rekordno visok nivo depresije i tuge, prema najnovijoj anketi američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) o rizičnom ponašanju mladih. Anketa je otkrila da je osećanje tuge ili beznađa sprečilo 42 odsto srednjoškolaca da u potpunosti učestvuju u svojim redovnim aktivnostima najmanje dve nedelje tokom prethodne godine, što je značajno povećanje u odnosu na 31 odsto u 2017. i samo 28 odsto u 2011. godini. Zabrinjavajuće je što je istraživanje takođe pokazalo da je 22 odsto srednjoškolaca u 2021. ozbiljno razmišljalo o pokušaju samoubistva.

Profimedia

Gde leže glavni razlozi

Primarni uzrok rapidno porasta mentalnih problema nije u potpunosti utvrđen. Stručnjaci spekulišu o faktorima kao što su produženo vreme ispred ekrana, aplikacije za društvene mreže, nestabilni porodični odnosi, socijalna izolacija tokom pandemije, rano prepoznavanje problema mentalnog zdravlja kod dece, nedostatak sna, preterani akademski zahtevi, mentalna bolest roditelja, kao i nedostatak nezavisnosti kao podsticaj za veliki broj dece koja se bore sa problemima mentalnog zdravlja. Međutim, malo je dokaza da je bilo koji od ovih modaliteta isključivo odgovoran.

Sve više razmišljaju o samoubistvu

Bez obzira na primarni uzrok, realnost je da sve više tinejdžera treba pomoć za ovo složeno stanje. Depresivni tinejdžeri češće razmišljaju o smrti, uključujući samoubistvo, a samoubistvo je jedan od vodećih uzroka smrti kod tinejdžera. Ova otrežnjujuća činjenica treba da motiviše svakoga ko brine o tinejdžeru ili živi sa njim da obrati pažnju.

Profimedia

Kako se dijagnostikuje depresija kod tinejdžera?

Depresija je ozbiljno stanje mentalnog zdravlja koje karakteriše trajna, značajna osećanja tuge i nedostatak interesovanja za aktivnosti koje inače izazivaju ugodnost. Ovi simptomi dovode do poremećaja u emocionalnom, fizičkom i društvenom životu tinejdžera. Depresija ima brojne podtipove koje dijagnostikuju obučeni praktičari mentalnog zdravlja.

Depresija se dijagnostikuje prisustvom raznih simptoma koji traju najmanje dve nedelje. Simptomi depresije kod tinejdžera mogu uključivati:

• Osećaj tuge ili uporne razdražljivosti
• Osećaj beznadežnosti ili praznine
• Nenamerno povećanje/gubitak težine ili promena apetita
• Promene u navikama spavanja
• Preterani osećaj bezvrednosti
• Nisko samopoštovanje
• Osetljivost na odbijanje ili neuspeh
• Umor 
• Smanjena sposobnost razmišljanja, koncentracije ili donošenja odluka
• Česte pritužbe na glavobolju ili bolove u stomaku
• Loš školski uspeh ili povećan broj izostanaka iz škole
• Manje brige za ličnu higijenu
• Samopovređivanje
• Upotreba alkohola ili droga

Treba napomenuti da simptomi depresije od najmanje dve nedelje zahtevaju poziv ili posetu lekaru vašeg deteta, terapeutu ili školskom savetniku. 

Koji tinejdžeri su u najvećem riziku?

Svi tinejdžeri su u opasnosti od poremećaja mentalnog zdravlja. Međutim, istraživanje depresije je identifikovalo situacije koje povećavaju rizik od depresije kod tinejdžera. Ovi faktori rizika od depresije uključuju:

• Preterani stres
• Tugovanje zbog gubitka roditelja ili voljene osobe
• Raskid romantične veze
• Školski problemi, poput poremećaja pažnje ili učenja
• Hronična bolest, poput dijabetesa
• Ukoliko su žrtve zlostavljanja, zanemarivanja ili traume
• Negativna slika o svom telu
• Roditelji s depresijom

Profimedia

Prilagođena podrška za mentalno zdravlje 

Savetovanje za tinejdžere može pomoći vašem detetu da se nosi sa raznim problemima kao što su anksioznost, stres, samopoštovanje, depresija, maltretiranje, poremećaji u ishrani, odnosi, bes i još mnogo toga. To može pomoći vašem detetu da bude uspešnije u razvoju veština suočavanja i pruža mu resurs koji je dostupan da im pomogne kada im zatrebaju smernice i podrška.

Kako da razlikujete depresiju od uobičajenog "bedaka"

Tinejdžeri imaju normalne fluktuacije u raspoloženju i ponašanju. Razlika između stanja mentalnog zdravlja koji se može dijagnostikovati i normalnih promena raspoloženja zasniva se na intenzitetu, trajanju i lokaciji, odnosno na koga su ta osećanja usmerena).

Tinejdžersku depresiju karakterišu teška i neumoljiva osećanja tuge tokom najmanje dve nedelje. Ovo iskustvo se značajno razlikuje od "tinejdžerske anksioznosti“, koja može biti kratkotrajno loše raspoloženje ili povećana razdražljivost nekoliko dana.

Pored toga, tinejdžeri sa normalnim promenama raspoloženja su u stanju da se drugačije izražavaju sa različitim ljudima. Na primer, bilo bi normalno da tinejdžer bude nepristojan prema bratu ili sestri i bezobrazan prema roditelju, dok se smeje i povezuje sa prijateljem preko telefona. Tinejdžer sa depresijom će, međutim, imati stalno loše raspoloženje sa porodicom, nastavnicima i prijateljima - svima.

Koje opcije lečenja su dostupne za tinejdžere sa depresijom?

Lečenje tinejdžerske depresije počinje profesionalnom psihoterapijom . Kognitivno-bihejvioralna terapija (CBT) i interpersonalna terapija (IPT) su dve vrste psihoterapije sa nekim od dokaza koji najviše podržavaju. Iako su ove terapije prvenstveno za same tinejdžere, mnogi terapeuti će uključiti porodicu tokom procesa.

Profimedia

Kako da zaštitim mentalno zdravlje svog tinejdžera?

Izgradnja zaštitnih faktora mentalnog zdravlja je jedan od načina da se promoviše mentalno zdravlje. Razmotrite ove korake akcije da zaštitite tinejdžere:

Sačuvajte SOS broj kao kontakt u telefonu vašeg tinejdžera - Broj 011/7777-000 je SOS telefon koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva - lekari Klinike Dr Laza Lazarević”. Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja. Takođe, svakog dana možete pozvati i volontere Centra "Srce" od 17 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na [email protected].

Kretanje je lek - Redovno vežbanje je povezano sa mentalnim zdravljem. Pedijatri podstiču svakodnevno kretanje za svu decu kao pojačivač mentalnog zdravlja. Za decu sa depresijom, svakodnevna vežba većine dana u nedelji može biti efikasan deo terapijskog režima.

Podržite veze sa odraslima koji žive van kuće  - Treneri, vaspitači,  instruktori umetnosti i muzike, roditelji prijatelja, rođaci...svaka odrasla osoba u životu tinejdžera može da pruži kritičnu ulogu zastupnika i podržavaoca mentalnog zdravlja. Istraživanja sugerišu da odrasli od poverenja van kuće štite mentalno zdravlje mladih, posebno u slučajevima nestabilnosti porodice. 

Budite svesni vremena pred ekranima - Kako deca odrastaju i postaju samostalna u korišćenju ekrana, gotovo je nemoguće upravljati ograničenjem vremena pre ekranima. Međutim, i dalje je važno stvaranje granica koje pomažu tinejdžerima da vode računa o tome. Insistirajte da se telefoni drže podalje od trpezarijskog stola. Gledajte jedan po jedan ekran umesto televizora, pametnog telefona i kompjutera odjednom. 

Nemojte se plašiti da pitate - Nemojte se plašiti da otvoreno razgovarate sa svojim tinejdžerom o njihovim osećanjima, uključujući misli o tuzi ili samoubistvu. Razgovor o depresiji i samoubistvu ne povećava nečiji rizik od smrti usled samoubistva već ga smanjuje.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi