Na stanove potrošeno 4% manje nego 2023.

Kupci nepokretne imovine su u Srbiji u četvrtom kvartalu prošle godine potrošili 1,7 milijardi evra, što je za 22% manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine, kaže analiza Republičkog geodetskog zavoda.

Od navedene sume nekretnine za 534 miliona evra promenile su vlasnika na delimično regulisanom tržištu, što znači da za njih nema svih potrebnih „papira“.

Ne opada samo ukupna suma, odnosno vrednost na srpskom tržištu nekretnina, već i broj transakcija. U poslednjem kvartalu prethodne godine bilo je 32.069 kupo-prodaja, što je za 14,3% manje nego godinu dana ranije.

Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti čine stanovi - sa 872 miliona evra koliko ukupno vrede, učestvuju u ukupnom prometu sa 51%, što je manje nego u uporedivom periodu – 55%.

Za kuće je dato 134 milion evra (8% ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 131 milion evra (8%), za poslovni prostor 101 milion evra (6%), za poljoprivredno zemljište 80 miliona evra (5%).

Od svih prodatih nepokretnosti samo 7% je plaćeno iz kredita, što je dodatna dva procentna poena manje nego lane (9%).

„Beograđani“ pazarili gotovo za pola milijarde

U Beogradu je za stanove dato 493 miliona evra, a na to se odnosi i većina od 7.237 kupoprodajnih ugovora.

Najveće cene za stanove su postignute u Beogradu, gde je najskuplji stan prodat u opštini Vračar po ceni od 1.540.000 evra, što je ujedno i najskuplji kvadratni metar stana u četvrtom kvartalu.

Najskuplja kuća prodata je u beogradskoj opštini Savski venac za 1.900.000 evra.

Najskuplje garažno mesto u četvrtom kvartalu plaćeno je 63.000 evra u beogradskoj opštini Stari grad, dok najveća cena poslovnog prostora iznosi 7.820.000 evra i plaćena je u opštini Palilula u Beogradu.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi