Da li ljudi u Srbiji zaista voze najstarije automobile?

Dovoljno je osvrnuti se oko sebe u saobraćaju i shvatiti da su mnogi automobili na ulicama odavno proslavili punoletstvo. Ovo pogotovo važi za manje gradove u Srbiji, gde još mogu da se vide "fiće", "kečevi" i dobrodržeći "jugići".

Srbiju bije glas da je deponija polovnih automobila iz Evrope, a sada imamo i zvanične podatke da li je to tako.

Prosečna starost putničkih vozila u našoj zemlji je 17,34 godina, prema podacima MUP-a. Međutim, pogledajmo koliko su stari automobili u drugim zemljama.

A detaljne podatke po zemljama predstavila je asocijacija ACEA (The European Automobile Manufacturers’ Association) – Evropske asocijacije proizvođača automobila i to 2020. godine.

Kada je Evropska unija u pitanju automobili su stari u proseku 11,8 godina, skoro 12 godina. Onda naših 17,34 godine ne zvuče strašno.

Profimedia

Najstariji automobili su u Litvaniji i Rumuniji (članica EU od 2007. godine), sa 17 godina u proseku, malo mlađi nego kod nas. Najnovije automobile voze u Luksemburgu – prosečna starost je 6,7 godina.

A šta je sa zemljama koje imaju visok životni standard? Da li one imaju mlađi vozni park? Pa, podaci će vas iznenaditi.

Prosečna starost automobila u evropskim zemljama:

• Austrija: 8,5
• Irska: 8,6
• Danska: 8,9
• Švajcarska: 9,0
• Belgija: 9,2
• Velika Britanija: 9,4
• Nemačka: 9,8
• Švedska: 10,2
• Francuska: 10,3
• Norveška: 10,7
• Holandija: 11,2
• Italija: 11,8
• Slovenija: 12,0
• Finska: 12,5
• Španija: 13,1
• Portugal: 13,2
• Mađarska: 14,2
• Letonija: 14,3
• Poljska: 14,3
• Slovačka: 14,3
• Hrvatska: 14,8
• Češka: 15,3
• Grčka: 16,6
• Estonija: 16,7
• Rumunija: 16,9
• Litvanija: 17,00

Zanimljivo je naglasiti da prosečna starost vozila u Evropi konstantno raste već mnogo godina, čak i pre korone, tako da su razlozi za „starenje“ voznog parka u Evropi komplikovaniji nego što se obično misli.

Profimedia

Kako podmladiti vozni park u Srbiji?

Poznato je da od 2025. godine neće moći da se uvoze automobili koji nisu po Euro 6 standardima. A država je najavila subvencije za reciklažu starih dizelaša u zamenu za finansijsku pomoć pri kupovini Euro 6 automobila i to ne samo novih, nego i polovnih.

A šta se zapravo postiže podmlađivanjem voznog parka?

Utvrđeno je da starost automobila ne utiče značajno na bezbednost jer su za većinu stradanja u saobraćaju glavni "krivci" bahatost i kršenje propisa, dok je tehnička neispravnost vozila izuzetno mali faktor kada su uzroci udesa u pitanju.

Ipak, ne može se izuzeti činjenica da nova vozila imaju brojne bezbednose sisteme i da su u tom pogledu svakako sigurnija u odnosu na stara vozila.

Freepik

Tu je i pitanje ekologije. Kada bismo zaista hteli da smanjimo zagađenje, potrudili bismo se da uz podmlađivanje voznog parka stimulišemo i što više vozača da koriste plin (TNG) ili metan (KPG) umesto dizela.

Nažalost, kod nas se dešava upravo suprotno – zahvaljujući između ostalog i konstantnom rastu akciza, potrošnja plina se više nego osetno smanjuje iz godine u godinu, isto kao i broj vozila koja koriste ovog gorivo.

Takođe, noviji automobili ne znače automatski manje zagađenje. Ukoliko uzmemo dizelaša starog 5 godina, skinemo mu DPF i zatvorimo EGR – koji Euro standard on tada ispunjava?

Profimedia

Stoga nije teško zaključiti da starost vozila i Euro standard „na papiru“ u praksi ne znače mnogo kada je zagađenje vazduha u pitanju.

Inače, od 1. januara 2024. godine trebalo bi da bude zabranjen uvoz Euro 3 i Euro 4 polovnjaka – granica postaje Euro 5 standard. Ali samo godinu dana kasnije uslovi postaju još oštriji, pošto će od 1. januara 2025. godine biti zabranjen uvoz i Euro 5 polovnih automobila, pišu polovniautomobili.

BONUS VIDEO:

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi