Umetnica Tijana Cvetković za 24sedam: Obožavala sam "Obucite Cicu" koju je tata napravio. Moda služi za igru, ne shvatam je preozbiljno

Slikarka na odeći, mama, preduzetnica, neumorni borac za slobodu mišljenja i života, Tijana Cvetković nije tipična pojava na kakvu smo navikli kad se pomenu reči trendovi i modna scena u Srbiji.

Scenograf po obrazovanju, celog života je bila upućena na modu uz oca Čedomira Čedomira, ali i kasnije, kada je nakon studija dobila mogućnost da oslika haljine za reviju Verice Rakočević u Rimu na temu Gračanice. Nakon toga njena ljubav prema slikanju odevnih predmeta postala je i njen posao, da bi pre sedam godina otvorila i svoj atelje "Petlja" na Dorćolu.

Kako kaže, jedva čeka da prođe gužva zbog praznika da bi mogla da se više posveti pripremi svoje prve izložbe slika, a planira i da se u skorijem periodu konkretnije pozabavi svojom drugom velikom ljubavlju - pisanjem. 

Foto: Lična arhiva

Tijana, kako bi opisala svoj umetnički put od slikarstva do modnog kreatora? Da li postoji trenutak koji je bio prelomni za tvoj umetnički izraz?

- Ne doživljavam sebe kao modnu kreatorku, bavim se primenjenim slikarstvom na odeći, a to što je reč baš o odeći više je sticaj okolnosti nego izbor. U tom smislu, nije bilo nekog prelomnog momenta, više je to stvaralački razvojni put, kontinuirano bavljenje slikarstvom koje je prolazilo kroz različite faze i tokom godina se profilisao moj prepoznatljivi način izražavanja, kao i tematika, motivi koji se ponavljaju, isti, a uvek različiti.

Možeš li podeliti sa nama izvor svoje inspiracije za jedinstvene modele koje stvaraš?

- Izvor inspiracije je uvek unutrašnji, uvek dolazi iznutra, i uvek je u korelaciji sa mojim trenutnim stanjima i osećanjima. Slikarstvo je svakako vid psihoterapije i, kao i kod mnogih stvaralaca, i kod mene je taj slučaj - da najviše inspiracije crpem iz teških emocija poput tuge i melanholije. Razlog je što tada imam veću potrebu da to izbacim iz sebe, tako što ću te emocije transponovati u kreativnu energiju i iskoristiti ih kao pogonsko gorivo za stvaranje.

Tvoj otac je bio naš čuveni modni kreator Čedomir Cvetković. Kako je njegov uticaj oblikovao tvoju karijeru i estetiku?

- Moj otac Čedomir Čedomir (niko ga ne zna kao Cvetković), uticao je na mene utoliko što mi je, posredno, svojim ličnim primerom i načinom života usadio princip beskompromisne slobode. Za mene stvari poput državnog posla ili kolektiva nikada nisu bile opcija, oduvek mi je bilo prirodno da budem slobodni umetnik, a potom i preduzetnik. Najskuplja stvar u životu je vreme, a raspolaganje svojim vremenom nema cenu. Sve za slobodu, slobodu ni za šta, za to mogu da zahvalim roditeljima. Iz toga je proizašlo sve ostalo - i moja karijera i estetika.

Foto: Lična arhiva

On je napravio čuveni koncept "Obucite Cicu" u "Politikinom zabavniku", da li si se i ti igrala s njom? Kakva osećanja ne tebe budi pomisao na "Obucite Cicu"?

- Obožavala sam Cicu oduvek, mi smo rasli uz "Politikin zabavnik", iako sam tek u kasnijem uzrastu saznala da je tata tvorac Cice, isprva ne. Volela sam da smišljam, crtam i seckam dodatnu odeću za nju, to mi je bila omiljena zabava. Tako da mi je Cica sećanje na detinjstvo. 

Kako uspevaš da spojiš modu i slikarstvo u svom radu? Da li postoji neka slika ili umetnik koji te posebno inspiriše?

- Spajanje slikarstva i mode dogodilo se spontano, iako s godinama sve više naginjem slikarstvu. Pomalo je paradoksalan taj spoj jer moda je prolazna, a slikarstvo pripada trajnoj, vanvremenskoj kategoriji. Nemam konkretnih uzora jer, kao što rekoh, moja inspiracija dolazi iznutra, a ne spolja.

Koja je tvoja filozofija kad je u pitanju kreiranje odeće? Postoji li neki citat ili misao koja te vodi u tvom kreativnom procesu?

- Pravim odeću čija je svrha da se žene u njoj dobro osećaju. Verujem da je dobar izgled u velikoj meri posledica onoga kako se osećamo, i volim da se poigravam i istražujem tu ideju, da se žene prepoznaju u mojim haljinama i da kroz njih imaju mogućnost da izražavaju i sopstvena osećanja. Jer moda valjda upravo tome i služi, da se igramo i da je ne shvatamo preozbiljno. Što je upravo i ta neka misao i ideja vodilja pri stvaranju.

Kako si izabrala ime "Petlja" za svoj atelje? Da li ima posebno značenje ili priču iza toga?

- Petlja iliti na španskom "cohones", nametnula se sama, jer kako drugačije, trebalo je skupiti petlju za otvaranje radnje, za upuštanje u preduzetničku priču sa nepostojećim budžetom, samo s idejom. Želela sam da naziv radnje bude srpska reč i da bude višeznačna, pošto oduvek volim da se igram rečima, pisana reč je moja druga ljubav. Zato "Petlja".

Foto: Lična arhiva

Kako izgleda tvoj proces kreiranja, od ideje do gotovog proizvoda? Da li postoji specifičan redosled koraka koji slediš?

- Moje kreiranje je kao i moj život, bez preciznih pravila. Najčešće puštam da me povedu intuicija i trenutna inspiracija. Obično prvo sklopim materijale i boje od kojih će se sašiti neki komad, pa oslikavam kada bude gotov. Kako nemam preciznog plana, nema ni straha od greške, takoreći greške i ne postoje. Svaka potencijalna greška je samo još jedan novi izazov da se prvobitna zamisao razvije i ode u drugom pravcu. Improvizacija mi je najdraži deo u stvaralaštvu.

Možeš li podeliti neku posebno zanimljivu anegdotu ili iskustvo koje si imala tokom rada na nekom od svojih projekata?

- Omiljena anegdota mi je uvek ona vezana za samu "Petlju" i otvaranje, kada sam ispisivala razne poruke na izlozima radnje... jedna od njih stoji i dan-danas, a glasi: Ova radnja leči depresiju! Nedugo posle otvaranja, počele su da nam dolaze žene koje bi sa vrata uzvikivale - ja sam psihoterapeut! Valjda sam tim natpisom energetski privukla sve psihoterapeute iz kraja, a bogami, bilo je i dosta pacijenata.

Postoji li neki materijal ili tehnika koja ti je posebno draga?

- Od tehnika, volim akvarel i akril, od crteža, to je uvek kroki, volim nedovršenost i nedorečenost, uživam da ostavim konzumentima mojih komada da dovrše misao i interpretiraju je kako žele.

Foto: Lična arhiva

Šta bi savetovala mladim dizajnerima koji tek ulaze u svet mode? I tvoja ćerka je na umetničkom fakultetu?

- Generalno izbegavam da dajem savete, pa čak i rođenoj deci, više volim da dajem lične primere. Moja starija ćerka je na završnoj godini slikarstva i dajem joj mišljenje samo kada ga traži, nikako drugačije. Klizav je to teren, pogotovo moda, i ako bih išta posavetovala mladu sebe kada bih mogla, bilo bi to da poradi na zanatu, na konkretnoj i opipljivoj veštini krojenja i šivenja, jer na tome počiva moda. Svet danas ima previše "umetnika" i 'kreatora", a premalo zanatlija i izvođača, i mislim da je to ključni problem.

Kako vidiš budućnost mode u Srbiji, posebno u kontekstu lokalnih i autentičnih brendova?

- Što se budućnosti mode tiče, na lokalnom nivou, ne znam koliko je realno, ali ono što vidim ako pričamo o potražnji, posebno kada stranci dolaze kod mene u radnju, jeste oduševljenje autentičnim komadima koji imaju nekakvu korelaciju sa tradicijom podneblja. Globalizacija obesmišljava modu, zašto biste otputovali negde i kupovali u istom lancu prodavnica koje imate i kod kuće? Tako da, gajenje malih proizvođača i male privrede i, naravno, školovanje odgovarajućeg kadra, jer krojačice su apsolutno postale deficitarno zanimanje, odavno.

Kako je biti samohrana mama troje dece i preduzetnica? Da li ti se dešavalo da poželiš da spakuješ kofere i odeš da ziviš na plaži, i šta si u tim trenucima govorila sebi da bi ostala pri sebi?

- Ja zapravo ne doživljavam sebe kao samohranu majku, s obzirom na to da čitav život imam svesrdnu pomoć svoje majke i svoje tetke, i u organizacionom i u finansijskom smislu. Preduzetnica sam poslednjih osam godina i to je iz mog ličnog iskustva bio mnogo bolji izbor i put nego da sam bila zarobljena u nekakvoj korporativnoj priči s fiksnim radnim vremenom. A da bežim, nikada nisam imala poriv - borba je jedino prirodno ljudsko stanje, resetujem se zato na svojim treninzima aikidoa i to mi je sasvim dovoljan ventil.

Da li imaš neku modnu preporuku za devojke koje se dvoume šta da obuku za doček?

- Jedina modna preporuka, što se tiče dočeka ili bilo kog drugog izlaska, bila bi: Imajte udobnu obuću za đuskanje, ne patite se u previsokim štiklama, zaboga, ili ako baš morate, onda obavezno ponesite u torbi baletanke ili patike.

Šta si poželela od Deda Mraza za godinu pred nama?

- Ove godine sam rešila da budem samoj sebi Deda Mraz i to dosta unapred, naručila sam dugo željene roze patike na inostranom sajtu i nedavno su srećno stigle. Za ostale želje, nije nadležan Deda Mraz!

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi