Inspirisan prodavačicama ljubavi iz viktorijanskog perioda, Aleksander Makvin je imao prilično bizarnu praksu
Nekima je ovaj potez genijalnog dizajnera pomalo gadan
Modna industrija je oduvek bila mesto gde se susreću kreativnost i individualnost . Međutim, modni svet retko doživi genija poput Aleksandera Makvina – umetnika koji je pomerio granice estetike, emotivnosti i ličnog izraza.
U istoriji mode, zabeleženi su primeri gde su dizajneri utkali delove svog identiteta – ne samo kroz inspiraciju, već i kroz doslovno prisustvo sebe u svojim kreacijama. Jedan od najpoznatijih primera dolazi baš od Aleksandera Ma kvina, koji je imao i neke neobične, pomalo bizarne pristupe modi.
Viktorijanska inspiracija: Kosa kao simbol
Upotreba kose kao umetničkog elementa nije novitet. Tokom viktorijanske ere, kosa je bila simbol intime i uspomena. Često se koristila za izradu nakita u čast preminulih ili kao ljubavni simbol. U vreme ekonomske krize, prostitutke su prodavale svoju kosu kako bi zaradile za život, dodajući ovom simbolu dimenziju preživljavanja i žrtve.
Ovaj istorijski kontekst postao je osnova za mnoge umetničke projekte, a Aleksander Makvin ga je iskoristio kao inspiraciju za svoju diplomsku kolekciju iz 1992. godine "Jack the Ripper Stalks His Victims". U ovoj kolekciji, kosa nije bila samo dekorativni element već i moćan narativ koji je spajao prošlost sa savremenom modom.
Pročitajte još:
Aleksander Makvin: Ličnost utkana u tkaninu
Aleksander Meakvin, poznat po svojoj mračnoj estetici i provokativnim temama, nastavio je da ispituje temu ljudske kose tako što ju je prišivao za postavu odevnih predmeta iz njegovih najranijih kolekcija.
Pramenovi su, naime, bili umotani perspeks i ručno dodavani pored etikete.U početku je insistirao da to bude baš njegova kosa. Na ovaj način doslovno je "utkao" deo sebe u svaku kreaciju. Ovaj gest simbolizovao je njegovu posvećenost svom radu, ali i dublju priču o preživljavanju, ličnom izrazu i vezi između dizajnera i odeće.
Kroz personalizovane dodatke s pramenovima kose, Makvin je napravio paralelu između svojih tema i viktorijanske prakse. Njegov rad sadrži elemente intime i zanatske preciznosti koji daleko prevazilaze površnu estetiku mode, pozivajući publiku da razmisli o identitetu, gubitku i preživljavanju.
Savremeni primeri lične simbolike u modi
Iako je Makvinov gest jedan od najupečatljivijih, nije jedini dizajner koji je dodao lični pečat svojim kolekcijama.
Dilara Fındikoglu, turska dizajnerka poznata po avangardnom izrazu, koristila je ljudsku kosu u svojim kreacijama, kao i norveška dizajnerka Džavijera Dekap, koja je razvila održive tekstile od kose prikupljene u salonima.
Sofija Kolar, kroz svoj projekat Human Material Loop, istražuje mogućnosti transformacije kose u vlakna za tekstil, dok Aliks Bizet koristi kosu kao alat za promovisanje kulturne raznolikosti u modi. Ovi dizajneri, poput Mekvina, koriste kosu ne samo kao materijal, već i kao simbol sa bogatom društvenom, kulturnom i ličnom pričom.
Kosa i umetnost: Simbol povezanosti
Kosa, kao prirodni materijal, često ima snažnu emotivnu vrednost. Osim u modi, ona se koristi i u drugim vrstama umetnosti, poput izrade tapiserija, skulptura i performansa. U mnogim kulturama, kosa je simbol moći, energije i intime, što je čini idealnim materijalom za umetničko izražavanje.
Kada dizajneri, poput Aleksandera Makvina, inkorporiraju lične elemente u svoj rad, oni proširuju granice mode, pretvarajući je u sredstvo za priču i introspekciju. Takvi gestovi nisu samo dokaz njihove kreativnosti, već i podsetnik na to da moda može biti mnogo više od pukog trenda – može biti umetnost koja priča priču, ponekad i doslovno utkanu u vlakna.
BONUS VIDEO:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari