Na ostrvu poznatom po stogodišnjacima sačuvane su antipiratske kuće, od kojih je mnoge teško uočiti, baš kao nekada

Grčko ostrvo Ikarija u Egejskom moru dom je brojnih kamufliranih kuća izgrađenih ispod ogromnih stena kako bi ih pirati teže uočili.

Danas je Ikarija popularna turistička destinacija poznata po svojim peščanim plažama, živopisnim selima i netaknutom prirodnom pejzažu. Ali to nije uvek bio deo raja kakav je danas. Stotinama godina Ikarija je bila glavna meta gusara koji su Egejsko more nazivali svojim domom, pa su meštani, da bi se zaštitili od njihovih napada, počeli da grade „antipiratske“ domove duboko u planinama, kako bi njihovo ostrvo izgledalo nenaseljeno. 

U jednom trenutku, celokupno stanovništvo Ikarije se sakrilo u kamene kuće, koje nisu privlačile pažnju osim ako bukvalno ne prođete pored njih.

Profimedia

Istorijski zapisi pokazuju da su pirati mučili Ikariju i druga ostrva u Egejskom moru od 1. veka pre nove ere, ali stvari su se samo pogoršavale kako je vreme prolazilo. Napadi na ostrvo dešavali su se i pod rimskom i vizantijskom vlašću, a u 14. veku, nakon što je ostrvo postalo deo Đenovske republike, situacija je postala toliko loša da su meštani uništili sopstvene luke da bi sprečili upade.

Ali ni to nije bilo dovoljno.

Bez stvarne nade da će se uspešno odupreti gusarskim osvajačima, ljudi sa Ikarije su napustili svoje domove na obali i migrirali unutar ostrva, u planine, ostavljajući utisak da su potpuno napustili ostrvo. Mnogi su se preselili u skromne, kamene kuće kojima je nedostajala udobnost njihovih seoskih kuća, ali su nudile savršenu kamuflažu.

Profimedia

Ikarijanci su nastavili da žive u antipiratskim domovima oko tri decenije, tokom perioda koji je poznat kao „piratska era“. Planinska sela duhova poput Lagkade i dalje imaju kamene nastambe iz tog vremena, od kojih je mnoge i danas teško uočiti, kao što je bilo teško tada.

Da ne bi privukle pažnju, kuće su uglavnom imale samo jedan nivo, niži od kamenih stena ili litice koja ga je kamuflirala, i nisu imale dimnjak. Meštani su uglavnom komunicirali noću i izbegavali su da koriste vatru ili bilo koji izvor svetlosti, čak nisu držali ni pse, iz straha da će njihov lavež privući neželjene goste.

Profimedia

Zanimljivo je da je uprkos teškoćama koje su meštani trpeli tokom vekova, Ikarija poznata kao grčka zemlja dugovečnosti, gde svaki treći čovek  doživi svoje devedesete, a mnogi postaju stogodišnjaci. To je jedna od retkih svetskih „plavih zona“, mesta gde ljudi redovno uspevaju da nadžive nas ostale za 10 ili više godina.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi