U Crnoj Gori vesti čita Ana AI, ali ipak ništa ne može bez čoveka (VIDEO)

Čitaocima podgoričkog portala Dan od kraja jula, svakog radnog dana, vesti u formi informativne emisije, čita virtuelna voditeljka imena Ana AI.

Nema prezime. Lepo je našminkana, uglavnom pravilne dikcije i nema tremu.

Urednik portala Dan Mili Prelević pojašnjava za Radio Slobodna Evropa (RSE) da novinari napišu vesti, a da ih onda Ana AI pročita.

Projekat, prvi ovog tipa u Crnoj Gori, urađen je pomoću generativne veštačke inteligencije (AI), tehnologije koja može da proizvede različite vrste sadržaja, uključujući tekst, slike, audio i sintetičke podatke.

Korist veštačke inteligencije zavisi od upotrebe

Upotreba veštačke inteligencije u novinarstvu otvara brojna pitanja, pre svega u polju etičke upotrebe.

Mihailo Backović, stručnjak za veštačku inteligenciju, kaže da je AI koristan alat za produktivnost, ali opasan ukoliko se nađe u rukama nekog ko namerava da proizvodi propagandu u ogromnim količinama.

„Upotreba AI samo po sebi nije problematična, dok god uređivačka politika medija primenjuje visoke etičke standarde i ne dozvoljava zloupotrebu ovih tehnologija“, kaže Backović za RSE.

Prema njegovim rečima, neophodno je da čovek uvek verifikuje sadržaj i ima zadnju reč pri objavi.

„Recimo, Dan nikada ne bi smeo da objavi sadržaj koji je generisala AI, a da ga pre toga uredništvo nije proverilo. Ovo bi bilo opasno i zbog toga što moderni generativni AI sistemi imaju blagu tendenciju ‘halucinacija’, odnosno generisanja tvrdnji koje su netačne“.

Prelević: Naša voditeljka je gotovo savršena

Prednosti ovakvog modela rada, Mili Prelević, urednik portala Dan, koji je prvi u Crnoj Gori primenio ovu tehnologiju, vidi u savršenosti Anine prezentacije.

„Ana AI nije nesigurna, ne gubimo vreme na šminkanje, ne treba nam snimatelj. Odaberemo da li će biti plava ili crna, šta će da obuče. Uz blage ispravke dikcije, ono što dam virtuelnoj spikerki, znam da će biti pročitano savršeno“, kaže Prelević za RSE.

Printscreen/YouTube

S druge strane, novinarka i voditeljka televizije Vijesti Danijela Lasica kaže da bez obzira na greške koje napravi voditelj, novinarstvo lišeno ljudske emocije bilo bi užasno i opasno.

„Tačno je da, za razliku od Ane, moram da se našminkam, obučem, napraviću grešku u čitanju, lapsus, pogrešno ću akcentovati. Ali za razliku od Ane, vesti koje ću saopštiti, prvo sam pronašla, napisala, ispitala, onda i saopštila tako da razumem“.

Ona smatra da je informacija koju saopšti robot „polu-informacija“.

„Onaj ko ‘ulazi’ slikom i glasom u vaš dom mora biti svestan vesti koju vam saopštava, mora je osetiti, bila ona ružna ili lepa“.

‘Nije problem što se menja tehnika’

Virtuelna voditeljka nije prvo što je Dan uradio po pitanju veštačke inteligencije. Pre toga su objavili par tekstova putem Chat GPT-a, aplikacije za veštačku inteligenciju koja generiše tekst.

„Zadamo joj temu i ona odradi tekst. Stavi naslov, nadnaslov, i napiše komplet tekst. Naravno, kada napišemo putem veštačke inteligencije to i naznačimo“.

Ukoliko potraje ovaj, kako kaže, tehnološki trend, novinari će u budućnosti biti suvišni, kaže Ivica Seferović, dugogodišnji urednik novinske agencije MINA iz Podgorice.

„Nije problem što se menja tehnika već što će se mozak sve manje koristiti“.

„Sada puštaju virtuelne voditeljke, a da nekom mladom novinaru pokažete uređaje na kojima sam radio i slao izveštaje, verovatno ne bi znao šta su i čemu služe“.

Neke najave za događaje je, priseća se, dobijao putem faksa a po neke lično išao. Tonove je beležio na snimalici koja je „pamtila“ na kaseti.

Šta kažu kolege?

Danijela Lasica naglašava da nije protiv tehnoloških inovacija, ali ne misli da će AI donijeti dobro čovečanstvu.

Profimedia

„Ne razumem ni kolege, ni urednike, pa ni menadžere, koji podržavaju tu ideju. Možda će reći da im to olakšava stvar“.

Ima pitanje za koji su, kako kaže, primenili veštačku inteligenciju u medijima.

„Ako AI danas zameni prezentere, je li pitanje vremena kada će preuzeti i vaš posao? I da li ćete i onda misliti da vam je lakše da radite sa ‘koleginicom Anom’, nego sa mnom?“

S druge strane, Prelević kaže da su novinari zaposleni u Danu, dobro reagovali na inovaciju sa prezenterkom Anom.

„Ne kažu mi da se osećaju ugroženo. Bilo je onih koji su se pitali da li će veštački spikeri, virtuelne voditeljke da menjaju druge, hoće li biti manje radnih mesta. Nije tako. Šta god da radimo, ništa ne može bez čoveka“.

Ipak, neki novinari koje smo kontaktirali za komentar nisu želeli da javno govore na ovu temu.

Upotreba AI da bude transparentna

Profesor Fakulteta društvenih nauka u Ljubljani, Marko Milosavljević koji radi na istraživanjima upotrebe veštačke inteligencije u medijima za RSE kaže da upotreba veštačke inteligencije mora biti transparentna u smislu da se navede da je sadržaj napravljen uz njenu pomoć.

Istraživanjima je sprovodio u medijima poput britanskog The Guardiana ili američkog New York Timesa.

Navodi i da je problem njene upotrebe izraženiji u manjim medijima i sredinama, gde ne postoji dovoljan senzibilitet oko toga kako stvari etički i legalno urediti.

„U ovim medijima često postoje ‘manji vlasnici’ kojima je interes samo jednostavan, a to je kako bi upotrebili AI i smanjili većinu troškova i dali otkaz novinarima“.

Kaže i da veštačka inteligencija može dosta pomoći u redakcijama i da može olakšati posao novinarima.

„Može olakšati i automatizirati neke stvari koje su jednostavno veoma zamaravajuće jer za njih treba dosta vremena“, pojašnjava profesor Milosavljević navodeći primere transkripcije intervjua.

Ukazuje i na „mračnu stranu“ veštačke inteligencije.

„Kao i kod svake tehnologije, nešto što se dobije može na drugoj strani prouzrokovati veliku štetu za društvo i profesiju ako se ne radi odgovorno“.

U Digitalnom forenzičkom centru ukazuju da je veliki broj svetskih stručnjaka potpisao apel u kome se traži šestomesečna pauza u istraživanju veštačke inteligencije, ukazujući na velike rizike za čovečanstvo.

I Sam Altman, izvršni direktor kompanije OpenAI, nedavno je istakao da je zastrašen svojom tvorevinom ukoliko bi bila upotrebljena za dezinformacije velikih razmera ili sajber napade.

Brzi napredak generativne veštačke inteligencije podstakao je vlade da ulože napore kako bi regulisali ovu oblast.

U Evropskoj uniji, koja je najdalje odmakla trenutno je u pripremi AI Act, odnosno Zakon o veštačkoj intelgenciji. Očekuje se da bi mogao biti usvojen do kraja godine.

U nedavnom razgovoru za Radio Slobodna Evropa Dragos Tudorache, poslanik u Evropskom parlamentu i predsedavajući odbora za veštačku inteligenciju pojasnio je da zakonom neće biti regulisana tehnologija, već njena upotreba.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi