U carstvu savršenilica

Prenose se sa kolena na koleno i nikada ne izlaze iz mode. A povoda za njih je toliko. Božić, Nova godina, slava i mnoge druge posebne prilike.

Ima li doma u Srbiji kojim za praznike ne caruju slatke male vanilice? Neizostavne u kuhinji naših baka, ali i mlade, poslovne žene Milice Bosnić, koja se trudi da dobro poznati ukus i kvalitet vanilica ne ode u zaborav. Kakvog su ukusa, otkriće vam ime koje nose.

Milica je uspešna u poslu kojim se bavi. Stručnjak je za međunarodno pravo, ali i za sitne kolače. Za 24sedam priča o svojim savršenim vanilicama, poznatim savršenilicama.

– Moj osnovni recept za vanilice jeste recept moje bake. Prema njemu sam osmislila još dva, Premium (sa integralnim brašnom i organskim kokosovim šećerom) i Healthy (sa zdravim vrstama brašna, organskim kokosovim šećerom, džemom bez šećera, kokosom i još dosta zdravih sastojaka).

Koju esenciju ste im dodali te su vanilice postale savršenilice?

– Dosta ljubavi i posvećenosti, plus domaći sastojci. U mojoj porodici se uvek pravio džem, od svega i svačega. Ja skoro da ga i ne jedem, ali vanilice su još savršenije kada se sastavljaju domaćim dzemom. Pre svega dosta ljubavi i lepih misli nemenjenih onima za koje se prave.

Kuhinja zaposlene žene u današnje vreme uglavnom ne podrazumeva pravljenje sitnih, pipavih za pravljenje, poslastica. Milica vanilice pravi već dve godine i prodaje ih putem društvenih mreža. Kako se odlučila da pokrene svoj mali biznis od kolačića, da li je motiv bio i promocija naših starih, tradicionalnih recepata?

– Jako poštujem našu tradiciju u svakom pogledu, a kuhinja kojoj se svim srcem radujem, koja ne hrani samo telo već i dušu, kada se sva čula hrane, jeste baš ta na kojoj su odrasli naši preci i koju sam jela kao dete. Stoga, savršenilice jesu spoj tradicije, uspomene, onoga najboljeg što naša Srbija ima, a to su gostoprimstvo i zdrava domaća hrana i modernog, jer se reklamiraju putem društvenih mreža, služe se uz espreso ili cappuccino u mnogim restoranima, čuvaju ono naše najbolje staro u novim vremenima.

Miličine savršenilice čest su poklon strancima, putovale su po Evropi, Rusiji, Kini, ali i Južnoj Africi, dobro nas promovišu, jer kada je nešto napravljeno sa ljubavlju to se oseti i nema granice, a prednost im je i dugačak rok trajanja kao i činjenica da što duže stoje, ukusnije su i bolje. Miris vanilica zauvek ostaje u sećanju i budi nostalgiju.

– Mene vanilice vežu za moju, nekada, veliku porodicu, slavu, trpezu, prijatelje koji su obožavali da ih jedu i uz koje sam shvatila da su zaista posebne. U sećanju će mi uvek biti osmi razred osnovne škole, ekskurzija, Lepenski vir. Svi drugari poneli neke konditorske proizvode a meni mama i sestra spakovale vanilice sa domaćim dzemom od šipurka. Nisam ih vadila ceo put. Već malo izmrvljene od putovanja, spustila sam ih, onako stidljivo, na sto u apartmanu u kome sam bila sa drugaricama. Prva ih je pronašla razredna, kada je svratila da nas nešto opomene, a posle njenih pohvala i ostali su krenuli da ih jedu i smazali su ih u trenu. U početku sam bila malo postiđena kao i sva deca sa proizvodima iz kućne radinosti, ali kada su počeli da se otimaju oko njih i da ih hvale, pao mi je kamen sa mog tinejdzerskog srca, iskrena je Milica.

I mada zna da bude naporno u danu punom poslovnih obaveza naći vremena za pravljenje kolača, Milica voli da se od jednog posla odmara drugim. Drugačije kaže ne ume, a i ne voli.

– Volim umetnost. Kreacija je jedan vid energije koji izlazi iz mene i koji moram da ventilišem i praznim. Moram da stvaram. Crtam, slikam, pišem, šta god…i sve to ponekad radim. Pravljenje predivnih kolačića koje svi vole i koji treba da budu brend i ponos naše Srbije jer reprezentuju njenu trpezu i tradiciju već barem jedan vek, za mene predstavlja jednu fuziju svih mojih umetničkih skolnosti i neku vrstu odmora i psihoterapije. I mesim ih i vajam svojim rukama. Čak im i kutiju, naposletku, napravim sama. Apsolutni handmade.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi