Da li znate kako nastaju dijamanti?

Dijamanti se formiraju od 130 do 500 km ispod Zemljine površine, gde je sve vrlo usijano (oko 900 °C), a pritisak je neverovatno visok (oko 40.000 puta više od težine Zemljine atmosfere). Usled zajedničkog delovanja rasplamsane vreline i razornog pritiska, atomi ugljenika se kristalizuju u masu tvrdog dijamanta. Dijamanti se obično stvaraju u stenama zvanim kimberliti, koje se sastoje od minerala kao što su gvožđe i magnezijum.

24sedam/Katarina Mihajlović

Kimberlit često ima oblik dugih zelenih cevi, koje su se formirale pre više miliona godina u vulkanskim erupcijama i izbile blizu površine. Cev od kimberlita nije načičkana dijamantima; ona može da sadrži samo jedan dijamant prema 40 miliona delova kimberlita koji ga ne sadrže. Pre nego što se izbrusi i ispolira, dijamant je obično prljav kristal neodređenog oblika, a boja može biti od bele, preko žute, do smeđe ili crne.

Dijamanti se sastoje od ugljenika, isto kao i grafit drvene olovke. Ali, za razliku od grafita koji se slomi svaki put kad se malo jače pritisne olovka, dijamant je najtvrđa poznata prirodna materija u svemiru. Ono što čini dijamant tako tvrdim jeste njegova struktura.

24sedam/Katarina Mihajlović

Dijamanti se sastoje od piramida atoma. Svaki atom ugljenika je čvrsto povezan sa druga četiri atoma, i na taj način gradi pet uglova piramide. Jedan dijamant se sastoji od mnogo takvih piramida, međusobno spojenih kao lego kockice. Pošto je piramida najizdržljivija struktura za koju se zna, a svaka piramida u dijamantu je deo sledeće, dijamant je neverovatno otporan i praktično neuništiv.

Postoje neke nerazrešene misterije vezane za dijamante. Na primer, u Norveškoj su pronađeni mikroskopski dijamanti u stenama koje nisu vulkanskog porekla i ne potiču iz dubina zemlje. Naprotiv, ti izuzetno sitni dijamanti su smešteni u sedimentne stene koje su se prvobitno nataložile na Zemljinoj površini. Zato se postavlja pitanje kako su se obrazovali ti dijamanti.

24sedam/Katarina Mihajlović

Prema jednoj teoriji, kad su se sudarili prastari kontinenti, sedimentne stene su potisnute duboko u zemlju, gde su se u njima stvorili dijamanti. Kasnije su te stene opet izbile na površinu. Prema drugoj teoriji, ti minijaturni dijamanti formirali su se u Zemljinoj kori kad je došlo do silovitog sudara kontinenata, jer su tanki slojevi dijamanata dobijeni i u laboratorijskim uslovima pri sličnom, niskom pritisku.

Mada se dijamanti obično povezuju sa skupim nakitom, većina prosečnih dijamanata upotrebljava se za sečenje i bušenje u industrijskim postrojenjima kao što su, na primer, fabrike automobila.

BONUS VIDEO:

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi