Haljine od arsena i druga odeća koja je bila opasna po život

Sigurno ste u životu više nego jednom izgovorili da moda ponekada mora da boli. Možda dok ste se mučili da obučete preuske farmerke ili zbog žuljeva koje su vam napravile visoke potpetice.

Ali, ako se vratimo kroz istoriju, nailazimo na slučajeve u kojima je odeća bila toliki problem da vas je mogla koštati života.

Zelene haljine sa ozbiljnom dozom arsena

Viktorijanci su imali prilično komplikovan odnos sa arsenom. Britanija je čak usvojila dva različita zakona koji su ograničavali koliko arsena pojedinac može dobiti. Ali, u ključnom previdu, taj zakon nije uzeo u obzir industrijsku upotrebu.

Paris Review izveštava da je sve zaista počelo 1775. godine, kada je hemičar Karl Vilhelm Šele pomešao natrijum karbonat, arsenov oksid i bakar sulfat. Rešenje je proizvelo jarko zelenu boju, na kraju poznatu kao "Šelova zelena", kojoj mnogi viktorijanci jednostavno nisu mogli da odole, iako su zbog nje prilično patili.

Profimedia

Jedan londonski lekar, Džordž Ris, testirao je uzorak zelenog pamuka i otkrio da je bio napunjen arsenom. Još gore, boja je bila tako labavo nanesena da se lako mogla istresti dok bi osoba koja je nosi pričala ili plesala.

Uštirkane kragne

Takozvanu odvojivu kragnu izmislila je njujorška domaćica Hana Lord Montegju 1825. godine kada joj je preselo pranje košulja svog muža svakog dana zbog zaprljanog okovratnika. Visoko uštirkane kragne brzo su postale veoma popularne.

Profimedia

Kako prenosi Bi-Bi-Si, ovakvi okovratnici povremeno su nazivani „ubice oca”. Razlog? Ako bi čovek izgubio svest mogao bi da padne, a previše kruta kragna mogla bi mu tada prekinuti disajne puteve i dotok krvi.

Profimedia

Možda zvuči preterano, ali izgleda da se povremeno dogodilo. Godine 1888. Njujork tajms je izvestio da je izvesni muškarac pronađen mrtav u gradskom parku, nakon što se očigledno napio, a zatim onesvestio na klupi. Kada mu je glava pala napred, kragna mu je prekinula disanje.

Krinoline

U određenim periodima istorije, velike suknje su bile u modi. Ove suknje, poznate kao krinoline obično je činio čitav niz povezanih obruča. Bile su toliko popularne da je trend na kraju nazvan "krinolinemanijom“.

Profimedia

Te lagane suknje ženama su omogućile povećanu cirkulaciju vazduha, što je možda bilo udobno, ali je takođe dovelo do nekih tragičnih posledica. Ogromna veličina krinolina je često bila preveliki izazov za žene u svakodnevnim situacijama, pa je u viktorijansko doba zabeleženo oko 3.000 smrtnih slučajeva koji su na neki način povezani sa krinolinom, zbog koje su žene znale biti teško povređene, pri padu ili, recimo, kada bi ih uvukla neka radna mašina ili bi završile pod točkovima.

Profimedia

Posebna opasnost je bila kada plamen sveće ili iskra iz kamina slučajno dođu u dodir s krinolinom. Takva nesreća dogodila se 14-godišnjoj Margaret Dajvi kojoj se krinolina zapalila kada je u kuhinji pokušavala da dohvati sud sa police. Umrla je od posledica opekotina.

Svila

Svila je skupa. Ipak, u ranim decenijama 20. veka, napredak u hemiji omogućio je ljudima da uživaju u svom luksuzu svile bez luksuzne cene. Barem je tako izgledalo neko vreme. Međutim, za ljude koji proizvode ovu tkaninu, cena mode je možda bila previsoka.

Profimedia

U pitanju je bila viskoza koja je sama po sebi sintetički materijal koji se mora praviti u fabričkom okruženju. U početku je hvaljen kao čudesan proizvod, s obzirom na njegove brojne primene. Ali radnici koji su ga stvarali bili su izloženi ugljen-disulfidu.

Ova toksična supstanca bila je toliko štetna po zdravlje ljudi da je izazvala značajne poremećaje mentalnog zdravlja, do tačke u kojoj su neki radnici morali biti fizički obuzdani da ne iskoče kroz prozore na drugom spratu, nakon što im je izloženost ovom otrovu izobličila um.

Bonus video:

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi